Prvi homeopatski portal na Balkanu

Iz dnevnika homeopate – Nešto malo o besu i bolu

Imala sam klijenta (46 godina) koji je došao sa izlivima besa kao glavnom tegobom. Tokom prethodnih nekoliko godina, njegovi ispadi besa su uticali na njegov život do te mere, da su odnosi sa svim bliskim ljudima bili poremećeni.

Kada je došao bio je uplašen da bi mogao da ugrozi posao. A u situacijama u kojima bi uspeo da potisne žestoku reakciju, imao je fizičke simptome. Vrteo se u krug, ne znajući kako sebi da pomogne.

On je mlađi od dvojice sinova svojih roditelja i ima starijeg brata koji je fakultetski obrazovan, veoma uspešan u poslu i zbog toga i izuzetno cenjen u društvu. Moj klijent se sticajem okolnosti vratio da živi u selu i bavi se poljoprivredom. Praktično živi na očevom imanju iako je napravio svoju kuću. Upravlja celokupnom imovinom odgovorno, savesno i mudro i povećava prihod i standard ne samo svojoj porodici već i roditeljima. Iako uspešan u onome što radi, ne oseća se uspešnim. Nesiguran je. Po prirodi žustar, “kratkog fitilja” kako bi se reklo, još u mladosti je počeo otvoreno da se suprotstavlja ocu i drugim muškim autoritetima. Zbog toga je ostajao bez posla. Sve teže je podnosio boravak kod kuće iako mu je porodica uvek bila veoma važna. Nije ga držalo mesto. Nije u sebi imao to mesto mira gde bi proveo neko vreme da sakupi snagu za dalje, što je rezultiralo nemogućnošću da se svrti na jednom mestu ni fizički. U međuvremenu se razveo. O tome nije mnogo govorio ali sam zaključila da je njegova preka narav imala uticaja na takav ishod. Ulazio je u razne veze sa raznim ženama, ponekad u paralelne veze. Iako mu one u emotivnom smislu nisu mnogo značile, razvijao je izrazitu ljubomoru. Od svake situacije kao da je namerno stvarao podlogu za izlive besa. Tako je godinama lutao: sa posla kući, iz kuće kod ljubavnice, od nje kod druge, i sve u krug. I u svakoj od tih situacija i mesta, kao tempirana bomba – bilo je pitanje momenta kada i zbog čega će planuti. Prvo verbalno a onda bi osetio da gubi kontrolu i da bi mogao nekoga ozbiljno da povredi i fizički. Par puta je nasrnuo na oca.

U osnovi njegovog prenaglašenog besa bilo je duboko razočaranje i emocionalni bol. Od detinjstva je ostao željan očeve potvrde, da otac sinu da do znanja da je stasao u pravog muškarca. Istovremeno, razapet je između ljubavi i zavisti prema bratu.

Mesec dana posle uzimanja prve doze leka prijavio je značajno smanjen intenzitet reakcija. Tri meseca kasnije rekao je da ne može da veruje da više ne oseća onakav bes, a i kad se zbog nečega naljuti: „Kao da u sebi odmahnem rukom i pomislim da nije toliko važno“. Povremeno se sretnemo. Uvek je vedar i nasmejan, i dalje je žustrog temperamenta, ali više nema nekontrolisani bes.

Nepravda koju doživimo u detinjstvu ume da se zalepi za našu dušu, kao da smo žigosani. Često ne znamo šta sa tim da uradimo. Ponekad zaista nemamo snage da prebolimo. Ponekad kao da namerno ostajemo u tom stanju, da se valjamo u svom bolu i čeprkamo rane. Važno je da znamo da ne mora tako.

Nije homeopatija jedini način i put. Ona je svakako veoma moćna alatka kojom se mogu pokrenuti procesi isceljenja, ali je najvažnije da čovek oseti potrebu da prekine začarani krug bol–bes–još više bola–još jači bes i tako unedogled. Isceljenje počinje onog momenta kad sebi kažemo i istinski osetimo: Dosta mi je ovoga! Ovo nisam ja! Jer najčešće, to i nismo mi.

Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2016logo dc