Prvi homeopatski portal na Balkanu

Kako se prave homeopatski lekovi?

Homeopatski lekovi su obično sitne kuglice ili tablete od laktoze ili saharoze. Mogu biti i u tečnom obliku. Homeopatski lek može biti spravljen od bilo koje supstance.

Remedije se prave od: biljaka, životinja, minerala, raznih tkiva, hormona (nozode i sarkode), vitamina, alopatskih lekova, raznih voda, kao i od drugih izvora kao što su magneti, svetlosti, zračenja, boje, zvuci (imponderabilije). Za više informacija o poreklu lekova pogledajte Od čega se prave homeopatski lekovi?

Za razliku od konvencionalnih pa čak i biljnih lekova (mislimo na herbalnu tj. fitomedicinu), homeopatski lekovi su blagi i nemaju sporedne efekte, ukoliko se koriste prema uputstvu profesionalnog homeopate.

U upotrebi je nekoliko hiljada homeopatskih lekova, pri čemu je svaki od njih dostupan u velikom broju različitih potencija.

Remedije se spravljaju prema striktnim pravilima, u specijalnim laboratorijama, a proces izgleda ovako:

Počinje se od bazične supstance, a u zavisnosti od njene prirode postoje tri načina spravljanja:

  • mlevenje i mešanje sa prahom laktoze za supstance koje su nerastvorljive u vodeno-alkoholnom rastvoru, da bi postale rastvorljive;
  • rastvaranje u vodeno-alkoholnom rastvoru za supstance koje su rastvorljive;
  • ako je lek biljnog porekla, pravi se matična tinktura (ekstrakt biljke pomešan sa alkoholom).

Tako dobijena baza se dalje priprema u postupku koji podrazumeva razblaživanje sa potentizacijom i sukusacijom.

Daljim postupkom dobijamo određene potencije koje su u zavisnosti od stepena razređenja podeljene u sledeće skale: decimalna skala (1:9 – potencije sa oznakom X ili D), centezimalna skala (1:99 – potencije sa oznakom C) i LM skala (1:50000 – potencije sa oznakom LM ili Q).

Jedan deo (jedinica) originalne supstance pomeša se sa 99 delova (jedinica) neutralne supstance. Da ne bi bila samo razblažena, mešavina se energično protrese udaranjem posude o tvrdu podlogu (sukusiranje).

Ovako izgleda sukusiranje u homeopatskoj laboratoriji:

Na taj način postižemo da oslobađanjem kinetičke energije smeša menja energetsko stanje. Dobili smo prvu centezimalnu potenciju koju obeležavamo kao 1C. Jedan deo (jedinica) ove smeše ponovo se pomeša sa 99 delova neutralne supstance i istim postupkom dobijamo drugu centezimalnu potenciju koju obeležavamo kao 2C.

Najčešće korišćene potencije u Srbiji i većem delu Evrope su: 6C, 12C, 30C, 200C, 1M (1000), 10M (10000). U Nemačkoj i Francuskoj češće se upotrebljavaju potencije X tj. D.

Serija postupaka ponavlja se onoliko puta koliko je potrebno da bi se dobila željena potencija. Proces se može ponavljati do beskonačnosti.

Važno je i zanimljivo znati da je već u potenciji 12C broj molekula u jednom molu leka manji od Avogadrovog broja (broj molekula u jednom molu supstance iznosi 6x1023), što znači da od tih potencija pa naviše lekovi više ne sadrže materiju već samo energiju. Više o tome možete pročitati u veoma temeljnom radu Kako deluju super-Avogadrova razblaženja u homeopatiji?

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2016logo dc