Prvi homeopatski portal na Balkanu

Kako je Konstantin Hering postao „otac američke homeopatije“?

Konstantin Hering je rođen 1. januara 1800. godine u Ošacu, gradu u nemačkoj saveznoj državi Saksonija. Kažu neki da ovako indikativan datum rođenja sudbinski određuje život osobe koja će dati značajan doprinos novom veku. Uz dužno poštovanje svima pre i posle njega, Hering u istoriji homeopatije ostaje zapamćen kao jedinstven po onome što je uradio, a što je uzdiglo nauku i postavilo temelj nečeg novog. Ne postoji homeopata, pa čak ni laik koji poznaje osnove homeopatije, a da ne zna za Heringov zakon izlečenja.

Hering je prvobitno krenuo u misiju opovrgavanja homeopatije, da bi umesto toga postao jedan od najpoznatijih homeopata svih vremena. Dok je studirao u Lajpcigu, bio je student-asistent čuvenog hirurga, doktora Henriha Robija. 1821. godine kampanja protiv Samuela Hanemana je dostizala vrhunac a C. Baumgartner, osnivač izdavačke kuće u Lajpcigu, zamolio je dr Robija da napiše knjigu koja bi diskreditovala homeopatiju i Hanemanov rad i uticaj. Zbog lične zauzetosti, dr Robi je zadatak prosledio svom asistentu, a ovaj ga je rado prihvatio. Počeo je sa radom i skoro ga završio u zimu 1822. 

Međutim, prolazeći kroz Hanemanove radove radi citiranja, naišao je na čuveno „nota bene mojim kritičarima“, u predgovoru trećem tomu „Materia Medica Pura“, gde je između ostalog Haneman napisao: „Doktrina poziva, ne samo pretežno već isključivo, na presudu iskustva: 'ponavljaj eksperimente', ona plače naglas: 'pažljivo i precizno ih ponavljaj i naći ćeš doktrinu koja se potvrđuje na svakom koraku' – i to ne ono što je medicinska doktrina, ne ono što je sistem fizike, ne takozvani preparati koji su bili ili bi mogli da budu, ona insistira da se sudi rezultatom.“ I – Hering je odlučio da prihvati izazov. Od stava i ideje da opovrgne homeopatiju kao nauku, postao je opčinjen njome i počeo da proširuje Hanemanovo učenje sprovodeći sopstvena istraživanja i ponavljajući dokazivanja. Kao rezultat dokaza dobijenih iz sopstvenih istraživanja, Hering svoju odanost prenosi na homeopatiju. Ono što je usledilo, postalo je istorija.

Umesto pisanja negativnog mišljenja o njoj, odmah je dao otkaz i napustio univerzitet, da bi postao jedan od najuticajnijih zagovornika homeopatije, svih vremena. 1826. je diplomirao na Univerzitetu u Lajpcigu. U svojoj doktorskoj tezi pod nazivom “O medicini budućnosti”, Hering sebe proglašava homeopatom.

U periodu 1827-1833. Hering je od strane svog kralja (Saksonije) bio poslat u Paramaribo, Surinam, gde je sprovodio zoološka i botanička istraživanja za potrebe svoje vlade. Malo kasnije, kralj je pokušao da ga spreči da objavi svoja bogata homeopatska otkrića. Hering je podneo ostavku na taj položaj i postao ordinirajući lekar guvernera prestonice Surinama – Paramaribo. Počeo je svoju pažnju da fokusira na otkrivanje novih homeopatskih lekova, o kojima je svitke podataka poslao brodom: Hanemanu u Pariz, i Štapfu, svom prijatelju i izdavaču, u Nemačku.

Hering je u Paramaribu ostao šest godina, a zatim se 1833. preselio u Ameriku i nastanio u Filadelfiji.

1848. osnovao je Hanemanov medicinski koledž Pensilvanije, koji se još uvek smatra jednom od najvećih nastavnih institucija svih vremena (pored Kentove postdiplomske škole) i osmislio je homeopatski kućni set lekova. Na pomenutom koledžu, Hering i njegovi studenti su lečili više od 50 hiljada pacijenata i obučili ukupno 3,5 hiljade homeopata.

1879. godine, godinu dana pre smrti, počeo je da uređuje obimne beleške u svom, još uvek popularnom delu „Vodeći simptomi naše Materia Medike“. Delo su završili njegovi učenici i posthumno ga objavili 1891. 

Konstantin Hering je ostao poznat kao “otac američke homeopatije” i bio je duboko poštovan od strane svojih savremenika. Njegov uticaj se proširio preko većeg dela SAD-a tokom najboljeg dela XIX veka, sa rezultatom procvata homeopatije u toj zemlji tokom 70 godina.

Njegov moto je bio: “Sila nežnosti je ogromna”. 

Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc