Prvi homeopatski portal na Balkanu

Haneman, veliki propisivač!

 – Iman Navab –

Biti homeopata-propisivač je jedan od svetih poslova koje čovek može da nauči da radi. Ova sveta profesija je kombinacija treninga, nauke i umetnosti.

Jedan od najboljih kvaliteta propisivača je veština opažanja, što je zaista težak zadatak koji zahteva mnogo prakse. Haneman je terao svoje studente da se upoznaju sa nepristrasnim razmišljanjem proučavajući matematiku, osposobljavajući se za opažanje sitnica, proučavanjem istorije prirode, a kad je moguće i da se bave umetnošću crtanja sa ciljem izoštravanja uvida, za što preciznije opažanje.

Kao veliki propisivač dr Haneman nas, kako je sam rekao, uči tome da „davanje pravog leka, koje je remek delo umetnosti, nije najsloženije. Totalitet simptoma je jedini aspekt bolesti koji je postavljen pred očima umetnika lečenja; to je glavni deo bolesti koji lekar može i mora da zna, za potrebe lečenja.“

Dr Haneman nije postao veliki propisivač samo zato što je bio Haneman ili zato što je zapamtio tako mnogo remedija, već posvećivanjem velike pažnje i vremena istraživanju. Dr C. Pešije, Hanemanov sledbenik, rekao je 1832: „Haneman blagovremeno piše totalitet simptoma, ili čitavu grupu pacijentovih patnji. Nakon kompletiranja dosijea, simptomi bolesti su najpažljivije uređeni tako da odgovaraju indikacijama leka za koji on smatra da je najprikladniji za slučaj; ali u donošenju zaključka on se ne oslanja niti na svoju memoriju niti na dugogodišnje iskustvo, već je pred njim sve vreme Materia Medica. Kako on tako postupa sa svakim pacijentom, možemo lako da opazimo da njegovo vreme u potpunosti i neprekidno mora biti posvećeno proučavanju konsultacija.“

U tom smislu Haneman je sam rekao „kako je lako da se u nečije pamćenje usadi određeni broj preskripcija koje neko treba samo da prizove u sećanje pored bolesničke postelje pacijenta, kako bi na parče papira pribeležio ovo ili ono. To zahteva jedva dva minuta. Na taj način možete desetinama pacijenata prepisati lekove i otarasiti ih se za neverovatno kratko vreme. Ali homeopatski lekar mora da se prihvati teškog zadatka da se raspita o svim okolnostima ili stanjima pacijenta kako bi mogao da odabere odgovarajuću remediju; ...za to vreme običan lekar može da obavi prepisivanje lekova za tri puta više pacijenata. Ipak, homeopata pacijentu pomaže za kraće vreme nego alopata.“

Da bih pokazao kako se Haneman strastveno posvećivao svojoj praksi, želim da vam predstavim dva svedočenja (među hiljadama) iz dva zasebna slučaja.

Prvo svedočenje:

„Zovem se Everest, moja ćerka od četiri godine je umirala; naš lekar nam je rekao da je nepovratno izgubljena. Njena majka i ja smo gledali, pored kolevke, možda poslednji put. Želeli smo da imamo nešto za uspomenu na naše drago malo stvorenje koje smo već žalili, i zatražili smo od umetnika Amorija Duvala, da dođe i napravi njen portret. Amori je rekao: „Ako vaš lekar izjavljuje da je slučaj vašeg deteta beznadežan, zašto ne isprobate novi medicinski sistem; zašto ne pošaljete po doktora Hanemana?“ Naš prijatelj, Gubo, odmah je rekao: „U pravu je. Idem i dovešću vam Hanemana.“

Otišao je i zatekao dvadeset pacijenata u čekaonici. Poslužitelj ga je obavestio da mora da sačeka red. „Čekajte“ zaplakao je Gubo, „Ćerka mog prijatelja umire, doktor mora odmah da pođe sa mnom.“ „Doktore“ rekao je, obraćajući se Hanemanu, „Znam da postupam suprotno vašim pravilima, ali morate sve da ostavite i pođete sa mnom. Radi se o ljupkoj, maloj devojčici staroj četiri godine, koja će umreti ako ne dođete. Ne možete dozvoliti da umre. To je nemoguće.“ Neodoljiv šarm njegovog ponašanja je prevladao, kao i uvek, i Haneman je pošao sa njim.

Haneman, koji je tada imao osamdeset godina, ušao je u kuću snažnim koracima i došao do kolevke, bacio prodoran pogled na dete, pitao o pojedinostima njene bolesti, ne skidajući pogled sa pacijentkinje. Zatim je njegove obraze oblilo rumenilo, vene na njegovom čelu su nabrekle, i uzviknuo je ljutitim glasom: „Bacite kroz prozor sve one lekove i boce koje tamo vidim! Iznesite kolevku iz ove sobe. Promenite posteljinu i jastuke, i dajte joj da pije vode koliko želi. Ono što je ubija je ova atmosfera i oni lekovi.“

Haneman je došao ponovo te večeri; došao je i narednog dana i počeo da joj daje svoje lekove, i svaki put bi rekao samo: „Još jedan dan je dobijen.“ Osam dana kasnije, kažem vam, moja ćerka je bila spasena.“

Haneman je uvek smatrao da su pojačana ishrana, zdrav vazduh i vežbe, zajedno sa razonodom uma, neophodni, a svi znaju njihovu moć i umeju da ih primene.

Drugo svedočenje:

“Zovem se dr Julius Egidi, poznati sam alopatski lekar i vojni hirurg. U jesen 1830. izbačen sam iz motornog vozila i teško sam povredio rame. Tokom nekoliko nedelja, periodično sam imao veoma jake bolove od ramena do lakta, i postepeno sam sve manje i manje mogao da koristim ruku, a osećaj paralize i težine se svakodnevno povećavao; svaki, i najmanji pritisak na povređeni deo izazivao je neizdržive bolove; rame i zglob lakta počeli su da otiču.

Kada sam iscrpeo svoje medicinsko znanje, stavio sam sebe pod nadzor nekoliko najzaslužnijih kolega; ali i nakon godinu dana pomenuti simptomi su i dalje postojali, čak ozbiljniji nego što su bili. U krajnjem očajanju zbog izostanka bilo kakvog olakšanja od korišćenja alopatskih lekova, potpuno sam odustao od svih medicinskih tretmana, a moje stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Odlučio sam da konsultujem Hanemana.

Dr Haneman je rekao da mora da sam bio pogođen nekom eruptivnom bolešću koja je bila potisnuta, ali ne izlečena. Nakon dobijanja tretmana od Hanemana, mogao sam relativno lako da podignem ruku i da savijem i ispružim lakat; otok zgloba je potpuno nestao, kao i svaki bol; i od tada do danas (osam godina) nikada nisam imao ni najmanje vraćanje tegobe.

Posle tako brilijantne potvrde u mom ličnom slučaju, sa žarom sam se prijavio za izučavanje i praktikovanje homeopatije, i bio izdašno nagrađen čestim svedočenjima najbržim i trajnim izlečenjima najopasnijih i duboko ukorenjenih bolesti.”

Kao što sam pomenuo, ovo su samo dva kratka primera kako je Haneman bio posvećen tome da bude veliki propisivač, a on je to najbolje rekao: “Iskoristimo sve kako bismo ga učinili najsavršenijim.”

Kao i uvek, Bog blagoslovio homeopatiju!

Izvor: http://hpathy.com/homeopathy-papers/hahnemann-a-great-prescriber/

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc