Prvi homeopatski portal na Balkanu

Vitalna sila – izgubljeni koncept?

Vitalna sila kao osnovni princip homeopatskog pristupa lečenju opisuje duhu nalik silu koja pobuđuje život, a koja je svojstvena svim živim bićima, ljudima, životinjama, insektima, biljkama.

Od Hanemana nazvana „dynamis“, ona oživljava materijalne organizme.

Bez ove vitalne energije materijalno telo nije u stanju da funkcioniše, da obavlja fizički napor, obrađuje ili izražava emocionalnu percepciju. Nemoguća su bilo kakva izražavanja života, čak ni samo-očuvanje. Ova sila je instinktivna i bez intelekta. Njena jedina svrha je da održava skladnu ravnotežu unutar zdravog organizma. Dynamis nema lekovitu sposobnost.

Ovaj koncept nije stran medicinskom razmišljanju ili praksama lečenja. Posebno tradicionalni i alternativni pristupi lečenju vide vitalni princip kao osnovni element svojih filozofija zdravstvene zaštite.

U korenu tradicionalnog kineskog sistema verovanja o prirodi postojanja života, i bazično tradicionalnom medicinskom razmišljanju, je univerzalna životna sila i životna energija nazvana „či“. Či je suštinski izvor sveg života, životna sila prirode. Sve organske funckije dobijaju silu iz či. Či teče kroz organizam oživljavajući ga. Iako je či sačinjena od različitih oblika či energije na različitim nivoima unutar tela, prema tradicionalnoj kineskoj medicini, njeno nematerijalno postojanje je ono što udahnjuje život u inače beživotne materijalne organizme.

U ajurvedi, univerzalna životna sila koja podstiče sve funkcije živog tela, poznata je kao prana ili kundalini.

U oko 97 kultura i kroz sve periode, vitalna energija koja dovodi telo u život je jasan koncept filozofije života. To objašnjava i pothranjuje razumevanje bolesti i lečenja. Ipak je početkom XX veka ovaj princip napušten u zapadno orijentisanoj koncepciji medicine i od tada nije pronašao svoj put nazad u onome što je rođeno kao novi konvencionalni medicinski pristup.

Gde i kada je izgubljen ovaj osnovni element? On je uvek bio i ostao ustanovljen, prihvaćen i vrednovan sastavni deo tradicionalnih i alternativnih praksi. Odbacivanje ove osobine nesumnjivo je uticalo na razvoj konvencionalne medicine i na izučavanje koje je nastojalo i još uvek nastoji da bude naučno po standardima ovog alopatskog pristupa. U prošlosti je bilo izuzetno teško pružiti dokaze o efikasnosti alternativnih praksi jer je od njih bez izuzetka zahtevano da se dokazuju korišćenjem standarda ispitivanja konvencionalne medicine. Ipak, ove metodologije ispitivanja krše najosnovnije principe tradicionalnih i alternativnih medicina. Prema ovim zahtevima, ispitivanja tradicionalnih i alternativnih pristupa bila su i sada su ograničena na to da budu procenjene samo kao nedovoljne i nezadovoljavajuće.

Šta ako su posledice odbacivanja vitalnog principa u samom korenu naklonjene medicinskom konceptu alopatije? Šta ako je nepoznavanje vitalne suštine ili životne energije oštetilo i pokvarilo sva istraživanja, dovelo i dovodi u zabludu sve znanje koje je iz njega proizašlo? Koji je opseg uticaja na konvencionalno medicinsko razmišljanje i naučne poduhvate pronalaženja i objašnjenja bolesti, tretmana i lečenja? Gde bi se danas nalazila medicina i njena istraživanja da je taj princip uzet u obzir i da je temeljno istražen?

Ono što je važilo za istinito tokom više hiljada godina i u okviru više zdravstvenih koncepata i praksi odjednom je bilo... pogrešno, nepraktično, beskorisno?? Zašto? Ko je odlučio da odbaci „prirodni zakon“ pre samo sto godina? Kako je tadašnji nov i moderan koncept lečenja mogao da postane toliko dominantan nad tradicionalnim praksama i toliko neupućen u ovaj specifičan tradicionalni princip?

Vitalna sila svakako nije jedini princip tradicionalnih praksi koji se ne uzima u obzir u konvencionalnom medicinskom razmišljanju, ali u praksi homeopatije na primer, ona predstavlja najosnovniji element koji je od velike važnosti u razumevanju bolesti i lečenja.

Nešto što je bilo istinito i prihvaćeno toliko dugo, i imalo značajan uticaj na različite drevne i tradicionalne sisteme zdravstvene zaštite, može da dovede do razmišljanja o tome da se smatra proučenim i dokazanim. Može se samo zamisliti gde bi danas bila konvencionalna medicina da je vitalna sila bila uzeta u obzir prilikom njenog stvaranja, u lečenju, alatkama za testiranje i naučnom okviru.

Izvor: https://cleverhomeopathy.wordpress.com/2014/04/01/the-vital-force-a-concept-lost/

Uta Mittelstadt

Prevela i uredila: Gordana Jujić

 

 

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2018logo dc