Prvi homeopatski portal na Balkanu

Počeci homeopatske agrikulture

Bračni par Eugen i Lili Kolisko bili su lekari zvanične medicine koji su se okrenuli homeopatiji. Oni su pioniri homeopatske agrikulture, koju su istraživali i razvijali zajedno sa Rudolfom Štajnerom u njegovom Biološkom institutu u Geteanumu.

Eugen Kolisko (1893-1939) je rođen u Beču, kao sin patologa Aleksandra Kolisko. 1914. godine je prisustvovao predavanjima Rudolfa Štajnera, osnivača antropozofije, i ubrzo zatim postao član Antropozofskog udruženja. 1920. godine pozvan je da bude predavač u novoosnovanoj Valdorfskoj školi u Štutgartu. Specijalizirao je preventivnu medicinu i sa ostalim predavačima Valdorfske škole radio na razvijanju nastavnog plana koji je bio fokusiran na duhovni i fizički razvoj školske dece.

Lili Noha Kolisko (1889-1976) je rođena u Beču. 1914. godine je radila kao lekar volonter u bolnici u kojoj je kasnije upoznala svog budućeg supruga. Učila je praktične laboratorijske metode a među njima rast bakterijskih kultura; radila je briseve krvi i izučavala osnove mikroskopije, što su sve bile esencijalne veštine za njena kasnija istraživanja. Prvi privatni susret sa Štajnerom imala je 1915. Susret je bio veoma neobičan, kao što su se na čudan način susrele životne sudbine to troje ljudi. Važno je napomenuti da su njihovi životi i rad u velikoj meri bili obeleženi tadašnjom političkom situacijom i nacističkim režimom.

Radeći svako u svom polju delovanja, oboje su bili u najužem timu Rudolfa Štajnera, marljivo proučavajući agrohomeopatiju i razvijajući homeopatske remedije više od dvadeset godina.

Agrohomeopatija se zasniva na naučnim istraživanjima, čiji pioniri su gore pomenuti. Ona čini preokret statičke panorame poljoprivrede, uronjenu u okvire zelene revolucije, u nekoliko aspekata: razblaživanje i sukusiranje, dva neophodna postupka za potencizaciju supstanci u homeopatske lekove, zahtevaju malo u pogledu potrebne tehnologije osim troškova laboratorijske opreme i sofisticiranih uređaja.

Osim toga, veoma važan doprinos agrohomeopatije je to što ne ugrožava i ne utiče na životnu sredinu, već umesto toga pomaže ponovno uspostavljanje ekološke ravnoteže.

Kada su obavljani eksperimenti sa homeopatski primenjenim herbicidima i drugim veštački sintetizovanim supstancama, utvrđeno je da deluju kao promoteri rasta. To znači da agrohomeopatija nije nužno sinonim za organski, ekološki ili biodinamički pristup, ali je veoma moćna alatka za to.

Agrohomeopatski preparati se mogu napraviti od sintetizovanih supstanci, ali njihovom primenom neće doći ni do kakvog zaostajanja u razvoju kultura i neće biti naneta šteta životnoj sredini.

 

Homeopatski potencirani biodinamički preparati prvi put su se pojavili tokom 1920-ih godina a njihovi pronalazači bili su Eugen i Lili Kolisko.

Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc