Prvi homeopatski portal na Balkanu

Fibromijalgija – Emili Megvajer

April, 2018.

Engleska kantautorka Emili Megvajer podelila je javno 2011. godine svoje iskustvo homeopatskog izlečenja posle desetogodišnje patnje.

Naime, septembra 2011. 'The Guardian' je pokrenuo online anketu „da li Nacionalna zdravstvena zaštita treba da omogućava homeopatska lečenja“, što je iniciralo Emili da na svojoj veb stranici objavi priču o svom izlečenju.

 

 

2012. godine je dala intervju za „Health and Homeopathy“, čiji prevod prenosimo u Nedelji podizanja svesti o homeopatiji.

Fibromijalgija je iznurujuće stanje koje izaziva teške bolove u mišićima i zglobovima.

 

 

 

 

 

 

Kantautorka Emili Megvajer iskreno govori o svom životu kao neko ko je patio, i kako joj je homeopatija pomogla.

U ranim tinejdžerskim godinama prvo je počeo da me ometa stalni bol i zamor u mišićima. Imala sam konstantan

bol od mišićnih grčeva za koje mi se činilo da se kreću po čitavom telu, osećaj pečenja ili bolova koji bi trajali nekoliko

sekundi, minuta ili sati. Ponekad su se razbuktavali tako da sam imala osećaj kao da mi je celo telo u plamenu.

Tih dana sam sa velikom teškoćom hodala i išla uz i niz stepenice. Ruke i noge bi odjednom počele da gube snagu

ili sam imala ono što bih nazvala potpunom iznurenošću koja bi me toliko obuzela, da sam morala da legnem gde god da sam

se nalazila, čak i ako sam bila na ulici. Naravno da je to dovelo do toga da mi izlasci napolje, ponekad sa štapovima,

postanu veoma uznemirujući. Drugi simptomi su bili ekstremna osetljivost na temperaturu – osećala sam se bolje po

toplom vremenu a mnogo gore kad je bilo vlažno i hladno – blještava svetlost i osećaj kao da mi je koža spaljena ili gadno oguljena.

 

 

Pogrešna dijagnoza

U početku je postavljena pogrešna dijagnoza, kao ankilozni spondilitis, vrsta hroničnog artritisa koji pogađa delove kičme, uključujući kosti, mišiće i ligamente. Prepisan mi je lek za čije korišćenje sam morala da potpišem formular o pristanku, jer je očigledno jedan od neželjenih efekata smrt. Iako me nije ubio, od njega sam tokom tri meseca uzimanja, povraćala svakog dana.

Usledilo je nešto što bih sada opisala kao godine farmaceutskog eksperimentisanja jer su lekari i specijalisti vodili borbu kako bi odredili pravi lek koji bi olakšao moje simptome. To uključuje prepisivanje skoro svakog analgetika lincenciranog u Velikoj Britaniji. Iako su ti lekovi imali veoma malo uticaja na bolove od kojih sam patila, poremetili su mi san zbog čega sam uzimala antidepresiv.

U tri navrata sam upućivana u „Kraljevsku bolnicu za reumatske bolesti“, gde sam lečena kortikosteroidnim injekcijama, ali je to samo pogoršavalo bolove. Kao i mnogi drugi pacijenti u bolnici, jedina stvar za koju sam shvatila da mi donosi bilo kakvo olakšanje bila je neka vrsta kanabisa.

2001. godine, deset godina pošto su počeli prvi bolovi, napokon je dijagnostikovana fibromijalgija. To je bilo tokom jedenog od mojih boravaka u pomenutoj bolnici, u kojoj je većina pacijenata sa fibromijalgijom bila u svojim 50-im i 60-im godinama, jer je je za nekog mladog kao što sam ja bila, to stanje bilo neuobičajeno. Konsultanti, medicinske sestre i fizioterapeuti koji su me lečili bili su izuzetno dobri i saosećajni, ali je njihov stav bio da je fibromijalgija hronično i neizlečivo stanje sa kojim moram da naučim da živim: uznemirujuća prognoza za nekoga u ranim dvadesetim.

Patnja od ove bolesti neminovno je ostavila ozbiljne posledice na moj život i razvoj. Dok su moji prijatelji bili na univerzitetu ili započinjali karijeru, ja sam bila prijavljena kao invalid sa mamom kao staraocem. Tokom tih godina, zbog bolesti sam morala da odustanem od dva fantastična posla (jedan u izdavaštvu, drugi u umetničkom muzeju). Napor da prihvatim da se nalazim u stanju bola i hendikepa sa kojim moram da živim do kraja života za mene je bio veoma težak, a za posledicu je imao patnju od anksioznosti, depresije i drugih kognitivnih problema.

Alternativni pristup

Verovatno me je nemogućnost da se pomirim sa bolešću dovela do istraživanja komplementarne medicine, i morala sam da isprobam skoro svaki alternativni način lečenja pd suncem, u pokušaju da sebi pronađem lek. Probala sam osteopatiju, kiropraktiku, kinesku herbalnu medicinu, aromaterapiju, hidroterapiju, magnetoterapiju, TENS aparat, tople podloge, jogu, Aleksandar tehniku, tai či, reiki i ostale, ali ništa od toga nije dalo nikakav rezultat.

Iz nekog razloga, homeopatija je bila poslednja terapija sa kojom sam pokušala. To mi sada deluje čudno jer je moja kuma koja je patila od ozbiljne depresije mnogo godina ranije izlečena u „NHS Kraljevskoj londonskoj homeopatskoj bolnici“ (sada „Kraljevska londonska bolnica za integrativnu medicinu“), i stalno mi je govorila da treba da odem tamo jer „nije kao druge bolnice“. Prijateljica je slično bila puna hvale jer je tamo uspešno lečena od hroničnih ginekoloških problema.

Moj lekar opšte prakse uputio me je u tu bonicu i tamo sam upoznala dr Peter Fisher – svog četvrtog reumatologa. Prvo je sproveo neke testove i potvrdio dijagnozu fibromijalgije. Zatim je počeo veoma detaljno da me ispituje i postavlja razna pitanja o svakom aspektu mog fizičkog i emocionalnog života. Neka pitanja su delovala potpuno nebitno za moje zdravstveno stanje i sećam se da sam bila posebno zatečena kad me je pitao da li volim da nosim džempere sa rol-kragnom, koje nisam volela. Šta je to o meni pokazalo, ja i dalje ne znam, ali znam da sam shvatila da je imao potpuno holistički pristup mom zdravlju i stanju.

Konsultacija je trajala više od jednog sata, a na kraju je dr Fisher prepisao homeopatski lek Ignatia; da uzimam dve pilule dvaput nedeljno. Jedini konvencionalni lek koji sam u to vreme uzimala bio je antidepresiv, da bih mogla da spavam, i dr Fisher je bio saglasan sa tim da nastavim, jer kako je rekao Ignatia neće imati interakciju sa tim lekom.

Kad sam imala prvi sastanak sa dr Fisher-om bila sam u stanju neprestanog bola skoro deset godina. U roku od mesec dana uzimanja homeopatskog leka, bol je potpuno nestao.

Od tada, samo pvremeno sam imala potrebu za uzimanjem homeopatskog leka, kada bih osetila da bi simptomi mogli ponovo da buknu, ali to je retko. Ali, homeopatiji sam se vratila zbog drugih problema. Redovno koristim Argentum nitricum (srebro nitrat) za anksioznost, posebno anksioznost pred nastup, pre nego što se pojavim na sceni. Povremeno koristim Lycopodium za spavanje i koristila sam Ignatia zbog tuge. Uzgred, moja svekrva u Australiji koristi homeopatske lekove, sa izuzetnim uspehom, za lečenje životinja na svojoj farmi.

Prošle godine je mojoj majci takođe dijagnostikovana fibromijalgija. U početku, njen lekar ju je uputio u dispanzer u kome obučavaju pacijente kako da „žive sa tim stanjem“. Od tada je prošla kroz homeopatsko lečenje i ozdravila je.

Holističko lečenje

Iako sam naravno oduševljena poboljšanjem svog zdravlja do koga je dovela homeopatija, ne želim da ostavim utisak da je to „čudotvorno“ lečenje, jer čvrsto verujem da je trajno olakšanje simptoma od kojih sam patila tako mnogo godina bilo rezultat kombinacije faktora do kojih je dovelo holističko lečenje. U to spada postizanje nižeg stepena stresa (praktikujem svakodnevnu meditaciju), dnevna lagana vežbanja, uzimanje leka koji mi pomaže da spavam, i vođenje kreativnog  života koji me ispunjava smislom i svrhom. Ali poenta je sledeća: do trenutka kad sam prvi put srela dr Fisher-a, ja sam sve to već radila, ali sam i dalje patila od stalnog bola. Homeopatija je bila kao prekidač koji je omogućio da se svi ti faktori uklope i najzad isključio bol. A za to sam beskrajno zahvalna.

 

 

Ignatia

Homeopatski lek Ignatia potiče od semena Ignatia amara ili pasulj Sv. Ignatija, semena

iz mahune sa drveta koje raste na Filipinima i u drugim delovima jugoistočne Azije.

 

 

 

Gordana Jujić

Preuzeto sa https://www.britishhomeopathic.org/charity/how-we-can-help/articles/conditions/f/switching-off-the-pain/

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc