Prvi homeopatski portal na Balkanu

Kako deluju super-Avogadrova razblaženja u homeopatiji?

Rezime

Kako „super-Avogadrova razblaženja” u homeopatiji stimulišu biološku aktivnost (imunološku i inflamatornu reaktivnost) i putanje (supra i sub celularne), i obnavljaju homeostatički mehanizam?

Pamćenje jedinstvene strukture vode, potencizacija, Quantum Macro model preplitanja (Quantum Macro Entanglement Model), telesni signifikatori

Ključne reči: domeni kvantne koherencije, nanostrukture, nanotehnologija, osobine i struktura vode, supramolekularno

Ključne osobe: G.O. Barnard, Jacques Benveniste, G S Anagnostatos, Elia Vittorio, Rustom Roy, Harald Walach, Luc Montagnier, Prashant S Chikramane, Wolfgang Ludwig

 

  
Neki su mislili da složene rešetkaste formacije nastale od molekula vode omogućavaju
razumevanje mehanizma po kome bi homeopatija mogla da deluje

Svi sistemi lekova se pripremaju i primenjuju u dozama čija koncentracija može biti kvantifikovana ispod Avogadrove granice, osim homeopatske medicine koja je dostupna u oba oblika, ispod (hormetički) kao i iznad Avogadrove granice [izvan recipročne vrednosti Avogadrovog broja - Beyond the Reciprocal of Avogadro Number (BRAN), poznate i kao avogram].

Jedan mol supstance sadrži onoliko grama supstance koliko i njena atomska masa, i sadrži 6.02254x10^23 molekula. Konvencionalna medicina generalno je dostupna u koncentracijama između mikromolarnih (10-6M, ekvivalent u homeopatiji je 6X/3C) i nanomolarnih (10-9M, ekvivalent u homeopatiji je 9X/4.5C). U decimalnoj i centezimalnoj skali razblaživanja, koncentracija aktivnih lekovitih sastojaka/supstance/materijala u vodeno-etanolskom rastvoru i slično, broj molekula se smanjuje na 1/10 i 1/100 pojedinačno, od originalne supstance. U 23X, broj molekula se teoretski smanjuje na 6.022, a u 24X na 0.6022. U 11C, broj molekula se teoretski smanjuje na 60.22, a u 12C na 0.6022. U pogledu mola po litru, 12C sadrži 10-24 mol/L tj. 0.6022 molekula/L tj. 1 molekul/L. Čak i jedan jedini molekul može pokrenuti ili urediti niz lančanih reakcija koje dovode do aktivacije specifičnih ćelijskih funkcija [19]. Verovatnoća pronalaženja jednog od N molekula originalne supstance u 24X/12C i nižim potencijama je izuzetnono mala, ali nije jednaka nuli.

Ako neko podrazumeva prisustvo od jednog miliona aktivnog sastojka u matičnoj tinkturi homeopatskog leka, tada bi verovatnoća da je jedan molekul aktivne supstance u litru rastvora 30C bila 6.02254x10^-37, a u mililitru 6.02254x10^-37. Ref: Barun Kumar Chatterjee, The Mathematics of Dilution, Homeopathy, vol. 103, Issue 2, April 2014

http://www.researchgate.net/profile/B_Chatterjee2/publication/261185422_The_mathematics_of_d

Avogadrova granica (10-23M) za homeopatski rastvor je 23X/11C/LM4. Potencije sve do 23X/11C/LM4 sadrže koncentraciju (molekule) izvornog materijala remedije a takođe i nano-čestice. Merljive količine farmakološki aktivnih jedinjenja imaju izrazito jasno dejstvo na ljudsko telo.

„Super-Avogadrova razblaženja” [12] (poznata i kao visoka razblaženja) su vodeni rastvori razblaženi iznad Avogadrove granice. Iznad Avogadrove granice problem je zbunjujuć jer se ne mogu detektovati u uzorcima krvi kako bi bila lako praćena unutar tela.

  • 1805. godine Haneman je prešao Avogadrovu granicu (pritom je Avogadrova granica u to vreme bila nepoznata, otkrivena je tek 1860.), po prvi put se pojavila potencija 18C. Homeopate su pokazivale efikasnost „potenciranih visokih razblaženja” u svojoj kliničkoj praksi od 1805. Da bi testirao njihovu efikasnost, nemački homeopata Johan Jakob Rojter (Johann Jacob Reuter) je 1835. izumeo „dvostruko slepo nasumično kontrolisano placebo ispitivanje” (Double Blind Randomised Placebo Controlled Trial) u kome je testiran Natrum Mur 30C. Međutim, rezultat ispitivanja je bio negativan.
  • 1965: U moderno vreme, rad [18] koji je 1965. objavio Barnard bio je prvi koji je utvrdio kako homeopatija deluje. Prema njegovom radu, tokom procesa sukusacije pojavljuju se polimeri vode koji podrazumevaju specifičnu konfiguraciju u potenciji u zavisnosti od hemijske prirode datog leka.
  • 1967: Prisustvo molekula originalne supstance izvan granica Avogadrovog limita prvi put se pominje u francuskoj knjizi „Moderna eksperimentalna istraživanja u homeopatiji” (Recherche expérimentale moderne en homéopathie) 1967. godine [13].
  • 1967/8: Godine 1967/8. Barnard je zajedno sa Stefensonom došao do Teorije otiska koja kaže da su osobine originalne supstance prenete/utisnute na nosaču/rastvaraču/razređivaču/prenosniku (vodeno-etanolska mešavina). On je pomenuo utiskivanje H2O protonske polarizacije oko pneumatske kavitacije.
  • 1980: Prvi DBRPCT (Double Blind Randomised Placebo Controlled Trial) u dokazivanju homeopatije objavljen u radu [16] 1980. oživeo je interesovanje za homeopatiju. Studijom je utvrđeno da je 82% pacijenata imalo olakšanje kod reumatoidnog artritisa od homeopatije u poređenju sa 21% onih koji su bili na placebu.
  • 1983. Tada je studija [17] objavljena 1983. predstavila Model bazofilne degranulacije.
  • 1984: Paul J. Callinan (Melburn) je predstavio „hipotezu podešenog rastvarača” u kojoj se navodi da je struktura rastvarača modifikovana sukusacijom.
  • 1988: Istraživanje je uzelo maha od 1988. nadalje kada se u časopisu „Nature” pojavio rad o dokazivanju homeopatije.

Od tada istraživači i naučnici širom sveta pokušavaju da shvate kako „super-Avogadrova razblaženja” homeopatskih lekova, koji sadrže izuzetno niske koncentracije aktivnih sastojaka, prodiru u ciljno tkivo i u stanju su da stimulišu biološku aktivnost (imunološku i inflamatornu reaktivnost), preinačuju specifičan obrazac ekspresije genoma i vraćaju homeostatički mehanizam (čitaj: vitalnu silu) živog organizma da pojača imunitet i stavi telo u režim rada samoisceljenja.

Ne postoji jedno jedinstveno objašnjenje za delovanje visokih potencija na organizam, ali akumulacija dokaza iz različitih oblasti nauke gradi shvatljivu i uverljivu sliku, u kojoj je biofizika integrisana sa molekularnom biologijom i sistemskom biologijom [19]. Šest prihvatljivih mehanizama i puteva delovanja „super-Avogadrovih razblaženja” a koji su predmet ispitivanja istraživača: 

A. MEMORIJA I AKCIJA JEDINSTVENE STRUKTURE VODE (1988.)

Potencirani ljudski bazofil, izložen anti-IgE (IgE je imunoglobulin E – prim. prev.) aktiviran veoma razblaženim anti-serumom prolazi kroz degranulaciju (E. Davenas, F. Beauvais, J. Amara, M. Oberbaum, B. Robinzon, A. Miadonnai, A. Tedeschi, B. Pomeranz, P. Fortner, P. Belon, J. Sainte-Laudy, B. Poitevin & J. Benveniste,1988).

Studija kaže: „Voda može delovati kao „šablon” za molekul [antitelo anti-IgE], na primer na beskrajnu uvezanu vodoničnu mrežu.

Staleži okupljeni oko časopisa „Nature” su izrazili sumnju u rad u pogledu njegovog uređivanja ali su rezultati uspešno ponovljeni tri puta bez slepe tehnike a zatim još jednom sa njom, ali ne i u poslednja tri ponavljanja slepom tehnikom (od ukupno sedam eksperimenata). Protokol za tri neuspešna ponavljanja nije odobren od strane profesora Enisa (Ennis).

Ref: http://www.newbloomhomeopathy.com/uploads/2/5/1/1/25114203/homeopathy_science_and_e

Protivno uredništvu „Nature”-a, K. Opitz, Pomorska škola – Hamburg, je napomenuo: „Da li „Nature” očekuje prirodu prilagođavanja akademskih disciplina sa ciljem da budu opravdane? Bacanje sumnje na zaključke zato što su nepogodni za uspostavljene pretpostavke i obrasce spekulacije izgleda mi kao loš način za unapređenje naučnog znanja”. D.T. Rajli (Reilly), Univerzitet u Glazgovu – UK, primetio je: „Naučna verovanja pripadaju mitu da je Zemlja ravna ploča. Nema opasnosti, ne predstavlja pretnju za nauku ponovno razmatranje paradoksa rastvarača leka. Mi samo treba da primenimo naučni metod i zatim tražimo presudu iskustva”.

Izuzetno negativan odgovor na istraživanje Benveniste, koji je pre istraživanja „memorije vode” bio „jedan od retkih francuskih biologa razmatran kao mogući kandidat za Nobelovu nagradu”, možda je bio politički motivisan. Ref: Schiff, Michel. The Memory of Water: Homeopathy and the Battle of Ideas in the New Science. San Francisco: Thorsons, 1995.

Diskusija

Ovaj rad je popularno poznat kao studija „memorije vode” Žaka Benveniste. On je svoje rezultate duplirao sedamdeset puta. Tri druge istraživačke laboratorije (u Izraelu, Kanadi i Italiji) ponavljaju rezultate analizirane od strane Luvenovih (Louvain) istraživača pre nego što je rad objavljen – zahtev bez presedana.

Osim proteina i nukleinske kiseline, molekuli vode takođe deluju kao nosioci informacija u živim organizmima. Voda je u stanju da sačuva neke informacije u svojoj strukturi. Strukture vode se međusobno razlikuju po broju vodoničnih veza i njihovoj jačini. Memorija je svojstvo povezano sa vodom u biološkom procesu modulirano visokim razblaženjima. Voda ima sposobnost da pamti molekularne „energetske signature” tj. novo energetsko stanje. Da bi se to dogodilo, voda treba da bude duplo destilovana i demineralizovana, kao i podvrgnuta procesu potencizacije. To znači da voda može da skladišti i prenese informaciju homeopatske potencije posredstvom svoje vodonično uvezane mreže. Etanol stabilizuje strukture vode (strukturalne konfiguracije vode) nastale tokom potencizacije i konzervira ih u dugom vremenskom periodu.

Studija „Nature”-a iz 1988. ponovljena je 2001. u studiji „Istraživanje zapaljenja”: Histamine 7c,9c,10c,13c inhibits basophil activation

Strukturisana voda ima višu energetiku tj. višu energiju vitalne sile.

Memorija strukturisane vode & njen uticaj na telo: http://tv.naturalnews.com/v.asp?v=5D4067664921F3EA4B5FD744F9846D5A

Kratak video je dostupan na You Tube:

Potencizacija stvara molekularne klastere u vodeno-etanolskom rastvoru (G. S. Anagnostatos et. al, 1991.)

klaster (cluster): agregacija molekularnih kompleksa u tečnostima (mikro-domeni). Klasteri molekula vode služe kao memorijske ćelije.

Molecular clusters in aqueous-ethanol solutions (1991.)

Istraživanje molekularnih grupisanja u vodenim rastvorima, koje je pokazalo da kao što je rastvor napravljen sa sve više i više razvodnjavanja, vrlo stabilne i velike „grudvice” materijala se više razvijaju u razvodnjenim nego u koncentrovanijim rastvorima [10]. To znači da bi preostali klasteri originalne supstance mogli biti prisutni u homeopatskim rastvorima.

Postoji mnogo preostalih molekularnih klastera promenljive veličine (mikro-domen) originalne supstance kako u vodenom tako i u vodeno-etanolskom rastvoru. U klasteru, molekuli se drže zajedno intermolekularnim silama (obrnute kovalentne veze, nestatičke vodonične veze i hidrofobne sile). Alkohol deluje više nego samo konzervans. Alkohol formira svoje sopstvene klastere. Zanimljivo je da alkohol takođe formira klastere sa vodom [14].

Domeni molekula vode obezbeđuju mehanizme potencizacije u homeopatiji (2010.)

http://www.waterjournal.org/uploads/vol2/czerlinski/WATER-Vol2-Czerlinski.pdf

Potencizacija menja strukturu vode (Paul J. Callinan, 1984.)

Hipoteza podešenog rastvarača (Paul J. Callinan, 1984.)

Proces vibracije molekula supstance koja se rastvara čini kristalnu strukturu vode modifikovanom ili podešenom na takav način da ona čak i u odsustvu rastvarane supstance beskonačno razblaživanim rastvaranjem pokazuje posebne aktivnosti na živim bićima [20].

[20] Sanjib Chttopadhyay. Da li su lekovi zaista ne-molekularni? Journal of Homeopathic Research, 2006, 1(1): 104-114http://www.neohahnemannism.com/Neohahnemannism_files_files/taj2007.pdf

Biomatematičko modelovanje za razređene lekove (2003.)

Postoji gubitak homogenosti u rastvoru zbog rasta dielektrične konstante materijala tokom potencizacije.http://www.neohahnemannism.com/Neohahnemannism_files_files/Biomathematical%20model.pdf CEO TEKST

The Structure of Liquid Water: Novel Insights from Materials Research: Potential Relevance to Homeopathy (2005.) CEO TEKST // Rustom Roy et al.: „Breme dokazivanja na kritikama homeopatije je da se utvrdi da se struktura obrađenog leka ne razlikuje od originalnog rastvarača.”

Ultra dilute solutions do indeed contain stable and unique molecular structures (2008.) KOMPLETAN TEKST

Zaključak:

Potencizacija menja strukturu vode u stabilne i jedinstvene klatratima nalik hidrate nno-heterogenih molekularnih struktura. Klatrat (clathrate): molekularna rešetka.

Posebno svojstvo tečne (vodeno-etanolska) potencije leži u specifičnoj strukturi vode stečene u procesu potencizacije i konzervirane etanolom.

Sukusacija stvara solitone (A.V. Tschulakow et al., 2005.)

Solitons are information carriers (2005) KOMPLETAN TEKST // solitoni prenose informaciju leka do ciljane lokacije u telu a trajanje stabilnosti klastera (memorije) je deset minuta

Rasipajuće strukture u vodenim rastvorima (Elia et. al., 2007.)

Elia et al. su pokazali prisustvo „rasipajućih struktura” u izuzetno razređenim vodenim rastvorima.

Sucussion may form Dissipative structuresin potentised solutions (2008)

Epitaksija (Manju Lata Rao et al., 2007.)

Epitaksija: (značenje na srpskom: rast kristala, podloga, orijentacija – prim. prev.) Prenos strukturalne ali ne i molekularne informacije sa površine jednog materijala na drugi

Proces sukusacije predstavlja vektor (epitaksija)

Ref [7] predložena epitaksija kao drugi mehanizam kojim posebni materijali leka mogu biti preneti na vodenu strukturu u etanolsko-vodenom rastvoru.

Strukture nano skala u vodenim rastvorima (Dobitnik Nobelove nagrade Dr. Luc Montagnier, 2009.)

Nanostructures in highly diluted biological samples of bacteria and virus DNA produces electro-magnetic signals (2009.) KOMPLETAN TEKST

Luk Montanji (Luc Montagnier) je primetio da potencirana bakterija i virus DNK niza od 5C i 6C potencija formira specifične nanostrukture koje traju 48 sati i emituju elektromagnetne signale (niska frekvencija radio talasa) koji imaju sposobnost da prenose informaciju kroz vodu. Elektromagnetne signature su izmenjene stepenima razređenja ali su ostale nepromenjene po početnoj koncentraciji i zadržale su se čak i kada su preostali delovi DNK bili uništeni hemijskim agensima. Ipak, elektromagnetni signal je bio osetljiv na toplotu veću od 70 stepeni C i zamrzavanje na -80 stepeni C. I ne samo to, sekvence DNK su ponovo stvorene iz svojih EM signatura u čistoj vodi. To znači da su EM signali bili preneti čistoj vodi (koja nikada u sebi nije imala DNK) smeštenoj u obližnjoj posudi 18 sati. On je svoj rezultat reprodukovao 12 puta.

Diskusija studije Luka Montanja od strane Society of HomeopathsInstitute of Science in Society,Homeopathy World Community

Luk Montanji je održao govor „Digitalni prenos bakterijske DNK u živim ćelijama” u sedištu UNESCO-a, Pariz, 8. oktobra 2014.

Homeopatija deluje rezonancom (1980.)

Džordž Vitulkas (George Vithoulkas) u svojoj knjizi „Nauka homeopatije” iz 1980. prvi je uveo koncept rezonance u razumevanje kako homeopatija deluje. On je rekao: „Rezonanca se pojavljuje ako vibraciona frekvencija remedije odgovara rezonantonj frekvenciji odbrambenog mehanizma pacijenta.”

(Shahabi S, Kasariyans A, Noorbakhsh F, 2013.)

Kada se lek stavi u vodu, ona dobija svojstva leka. Konkretnije, nano-strukture leka se rematerijalizuju u vodi. Kada se da pacijentu, ona dolazi u kontakt sa pljuvačkom u ustima, nano-strukture leka su indokovane u pljuvačci a zatim u drugim tečnostima u telu gde su izložene EM poljima ćelija/tkiva/organa.

Rezonanca se javlja ako su frekvencija i amplituda EM talasa pacijenta i niska frekvencija EM talasa koje proizvode nano-strukture primenjenog homeopatskog leka – slične.

Jednom kada se rezonanca javi, senzorni neuroni u senzornim nervima pacijenta prisutni u čulnim organima bivaju stimulisani da šalju poruke mozgu; mozak odgovara šaljući signale nazad telu da aktivira anti-inflamatorne putanje, reguliše imune funkcije i vraća homeostazu.

Više detalja na: https://web.archive.org/web/20130905160916/http://www.nationalcenterforhomeopathy.org/node/

Zaključak: The Memory of Water: an overview (2007.)

Diskusija o Memoriji vode Martin Chaplin,Wolfgang Ludwig,Sue Young,Lionel MilgromandDebby Bruck

B. POTENCIZACIJA MENJA SVOJSTVA VODE (Elia V. Niccoli M, 1999.)

Talasi visokog pritiska tokom potencizacije menjaju fizičko-hemijske osobine nosača/rastvarača/razblaživača/prenosnika(vodeno-etanolski rastvor), kao što je elektroprovodljivost.

Termodinamika izuzetno razređenih vodenih rastvora (1999.) KOMPLETAN TEKST // Uzastopna razblaženja i sukusacije mogu trajno izmeniti fizičko-hemijske karakteristike rastvarača – vode.

Nove fizičko-hemijske osobine ekstremno razblaženih vodenih rastvora (2004.) KOMPLETAN TEKST // Postupak razblaženja i sukusacije je u stanju da modifikuje na trajan način fizičko-hemijske osobine vode.

Električna provodljivost se povećava sa povećanjem potencije (2008.)

Ultra razblaženi rastvori imaju značajne biološke osobine (2008.) KOMPLETAN TEKST

Standardne fizičko-hemijske tehnike [3,4], termo-luminiscencija [5,6], Raman i UV–VIS spektroskopija [7,8] i druge metode [9] su pokazale da će voda prikazati velike promene u svojim fizičko-hemijskim osobinama.

Sukusacija stvara koloidne nano-mehuriće (Manju Lata Rao et al., 2007.) [7]

Proces sukusacije uvodi još dva vektora: nano-mehuriće i pritisak.

Skusacija takođe može biti odgovorna za stvaranje nano-mehurića, koji bi mogli sadržati gasovite primese kiseonika, azota i ugljen dioksida, a moguće i izvornog homeopatskog materijala.

Proces drobljenja i sukusacije generiše talase u prolaznim lokalizovanim regijama visokog pritiska (10.000-15.000 atmosfera odnosno 1042117-1563176 kN/m2) koji je dovoljno moćan da pokrene fundamentalne promene u osobinama nosača na značajan i trajan način.

C. SUKUSACIJA IZAZIVA SUPRAMOLEKULARNU ORGANIZACIJU VODE (Jean-Louis Demangeat, 2009.)

Supramolekul: dva ili više molekula koji se drže zajedno međumolekularnim silama (obrnute nekovalentne interakcije)

NMR opuštanja protona vode u visokim vodenim razblaženjima histamina: Dokazi za supramolekularnu organizaciju vode (2009.) KOMPLETAN TEKST // Sukusacija izaziva veliki obim dugo-živuće izuzetno uređene stabilne supramolekularne organizacije vode u lancima u neposrednoj blizini nano-mehurića kroz hidrofobne sile i vodonične veze u potenciranim visokim razblaženjima histamina.

Nagradnje rastvarača veličine nano-čestica u ultramolekularnim vodenim razblaženjima (2013.) // nanosized (odnosi se ili je u vezi sa nečim što se pojavljuje na skali nanometra, posebno u vezi sa nečim što se obično meri dužinom od 0,1 do 100 nanometara – prim. prev.) (>4-nm) supramolekularne strukture koje uključuju nano-mehuriće i jone.

Sukusacija generiše silikate (2004.)

NMR uzdužno opuštanje protona vode u ultra visoko razvodnjenim vodenim rastvorima (2004.) // 6 delova na milion „silikatnih [silica (silicijum dioksid) fragmenata (sićušni stakleni čipovi)]” poznate su po padanju sa zidova staklene fiole tokom procesa sukusacije, ali kada se 90% vode odbaci u sledećem koraku potencizacije, delovi silicijuma se zadržavaju na zidovima stakla.

Stabilizacija enzima silikatima dobijenim iz stakla u vodenim rastvorima izloženim staklu (2010.)

D. PRISUSTVO NANO-ČESTICA (Prashant S Chikramane et. al., 2010)

1. Istraživanje IIT Bombaj 2010. godine ukazuje na prisustvo 1-4000 pikograma/mililitru sitnih nano-čestica (veličine 5-15 nanometara) originalnog početnog materijala u potenciji 200C homeopatskih lekova dobijenih od metala.

Telo radi na mikro i nano dozama. Nivoi hormona i agenasa ćelijske signalizacije u organizmu nalaze se u opsegu pikograma/mililitru, kao: 10-900pg/ml za estradiol, 300-10.000pg/ml za testosteron, i 8-27pg/ml za T4, 1 kap = 0.05ml.

2. Istraživanje IIT Delhi i Centralnog saveta za istraživanje u homeopatiji (Vlada Indije) 2011. godine ukazuju na prisustvokristalnih nano-čestica (100 nanometara) u potenciji 15C biljnih homeopatskih lekova. Više o nano-česticama ovde.

3. Istraživanje IIT Kharagpur 2012. godine pronašlo je prisustvo biološki aktivne supstance nalik digoksinu u Digitalis Purpurea 30C i 200C.

4. Istraživanje IIT Bombaj 2012. godine pokazalo je prisustvo nano-čestica šest prvobitnih medicinskih agenasa koje su i dalje postojale u rastvorima 6C, 30C i 200C i objasnilo proces kojim su se ove čestice prenela i zadržale iznad Avogadrovog limita, a dokumentovano je videografijom velike brzine. // 325 nano-čestica laktoze i cinka u prahu.

5. Istraživanje Odeljenja za hemiju, Ramnarian Ruia College, Mumbai, 2013. godine, korišćenjem dinamičke tehnike rasipanja svetlosti, potvrđuje čestice veličine 13.8 nanometara u homeopatskoj matičnoj tinkturi spravljenoj od drveta Terminalia Arjuna; link: http://www.jnanochem.com/content/pdf/2193-8865-3-18.pdf

6. Istraživanje Izraelskog instituta za tehnologiju 2013. godine pokazalo je da nanočestice biljke Cocculus Indicus 30C poboljšavaju pažnju i motoričke sposobnosti i ublažavaju hormonalne promene kod pacova kojima je uskraćen san.

Zaključak: nanočestice originalnih lekovitih materija (remedija) i silicijum formiraju trodimenzionalne dinamičke nanostrukture u rastvaraču koji u sebi sadrži sopstvenu jedinstvenu strukturu vode.

E. MODEL KVANTNE MAKRO PREPLETENOSTI (2003, Walach H.)

[Quantum entanglement – Termin „prepletenost” (takođe preveden kao: uplitanje, isprepletenost), korišćen u fizici za opisivanje neodvojivog odnosa između kvantnih sistema, prvi put je u upotrebu uveo Ervin Šredinger, 1935. godine -Erwin Rudolf Josef Alexander Schrödinger. – prim. prev.

Izvor: http://www.superconsciousness.com/topics/science/what-quantum-entanglement]

Prepletenost – koncept koji je zasnovao Šredinger 1935.

Atmanspacher, Römer & Walach (2002) su predložili model „Slabe kvantne teorije” (generalizovana verzija kvantne mehanike) koji predviđa opšti oblik prepletenosti.

Walach je predložio „Model prepletenosti homeopatije” 2003. godine.

Dr Lajonel Milgrom je 2006 godine izveo PPR model prepletenosti na osnovu teorije kvantnog polja (PPR: Patient- Practitioner-Remedy, prim. prev.).

Ne-lokalno: korelacija između razdvojenih ali isprepletanih delova kvantnog sistema (Milgorm) tj. čestica koje su jednom povezane, zadržava svoju vezu i međusobni uticaj čak i na udaljenosti. [Ervin Laszlo].

PPR Entanglement Theory FULL TEXT (2007) (Entanglement Theory)

Is Homeopathy Possible? (2006) FULL TEXT

Geometrical Description of PPR Entanglement

Istraživači su takođe gledali Kvantnu koherenciju područja (2004.) u vodi kao prihvatljiv mehanizam za visoka razblaženja. Postoje stabilna koherentna područja od oko 100 nanometara u prečniku.

Kvazi-kvantni model potencizacije:

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21962201

http://arxiv.org/pdf/0911.4514v1.pdf

P.S. 1. Atom kiseonika u svojoj valentnoj ljusci iam 6 elektrona, ali je prema kvantnoj fizici moguće i 8.

2. Flopi disketa može da uskladišti 1 bit informacija, ali prema kvantnom računarstvu može i 2.

3. Kvantni efekat je jako izražen na nano-skali. Na primer, nano-čestice manje od 50 nanometara su dovoljno male da ograniče svoje elektrone i proizvedu kvantne efekte.

F. TELESNI SIGNIFIKATORI (Madeleine Bastide and Lagache A.,1995.)

Teoriju telesnih signifikatora (bio-semiotički sistem zasnovan na semantici) Madeleine Bastide and Lagache A. su stavili na pravo mesto 1992. godine i 1995. je bila primenjena na homeopatiju.

Pokretač informacija je polazni materijal remedije; sukusirana razblaženja polaznog materijala u rastvaraču su posrednici. Ovo posredovanje rezultira time da sukusirani rastvarač bude u određenom stanju, što možda podrazumeva elektromagnetne procese. Prijemnik (telo) prima i obrađuje informacije koje se nalaze u leku, u skladu sa sopstvenim stanjem.

  • 1. Sirovi materijal za pripremu homeopatske remedije je informaciona matrica.
  • 2. Rastvarač (voda) korišćena u homeopatskoj pripremi je nosilac informacije.
  • „otisak” – kroz sukusaciju ili „brisanje” – kroz elektromagnetna polja – na informacije sadržane u njoj.
  • 3. Pacijent je primalac informacija.

Više detalja – ovde

Značajne godine istraživanja

  • 1965. Polimeri vode čija je konfiguracija specifična za hemijsku prirodu izvora remedije (Barnard)
  • 1980. Homeopatija funkcioniše na fenomenu rezonance (George Vithoulkas)
  • 1988. Memorija jedinstvenih vodenih struktura
  • 1990. Molekuli vode formiraju strukture koje mogu skladištiti sićušne elektromagnetne signale (Dr. Emilio Del Giudice, Italy)
  • 1991. Homeopatske supstance emituju elektromagnetne signale, što ukazuje na posebne dominantne frekvencije u svakoj homeopatskoj supstanci (Wolfgang Ludwig)
  • 1991. Potencizacija stvara molekularne klastere u vodi
  • 1999. Potencizacija menja svojstva vode
  • 2001. Prisustvo „nano mehurića” u vodi [1]
  • 2003. Model kvantne makro prepletenosti
  • 2004. Sukusacija dodaje silikate
  • 2005. Potencizacija menja strukturu vode
  • 2007. Sukusacija stvara koloidne nano mehuriće
  • 2008. Homeopatski lekovi imaju stabilnu molekularnu strukturu vode, klatrat poput hidrata, sa prepoznatljivim osobinama (Dr. Rustum Roy)
  • 2008. Razblaženje određuje gustinski broj zaostalih nano mehurića u razblaženom rastvoru
  • 2009. Potencizacija stvara nano strukture (Dr. Luc Montagnier, dobitnik Nobelove nagrade)
  • 2010. Nano čestice u potenciji 200C (IIT Bombay)
  • 2011. Potencizacija stvara nano područja molekula vode [11]
  • 2011. Nano kristali u potenciji 15C (IIT Delhi)
  • 2012. Nano čestice se prenose i zadržavaju izvan granica Avogadrovog limita
  • 2013. Homeopatija funkcioniše na Fenomenu rezonance (Shahabi S, Kasariyans A, Noorbakhsh F.)
  • 2013. Nano čestice Cocculus indicus 30C poboljšavaju pažnju i motoričke sposobnosti i menjaju hormonske promene kod pacova lišenih sna

Poslušajte blogspot ispod:

https://soundcloud.com/search?q=DrNancy%20Malik%20Super-Avogadro%20dilutions%20in%20homeopathy

Preporučena literatura:

Istraživanje baza podataka u homeopatiji

Povezan post:

Naučno istraživanje u homeopatiji

Poslednja izmena: ovaj članak je poslednji put ažuriran 10. marta 2015. godine.

Literatura:

  1. Čestice vodonika i super zasićenje alkalno jonizovane vode iz elektrolizera (2001.) Žurnal elektroanalitičke hemije, str. 1–6 Kenji Kikuchi, Hiroko Takeda, Beatrice Rabolt, Takuji Okaya, Zempachi Ogumi, Yasuhiro Saihara and Hiroyuki Noguchi
  2. Efekat vodenog razblaženja 1:2 na nano mehuriće O2 u 1M rastvora Na2CO3, Ichiro Otsuka, Zbornik 59. godišnjeg  sastanka Međunarodnog udruženja za elektrohemiju, 7-12. septembar 2008. Sevilja, Španija; s10-P-062, str. 139.
  3. Termodinamika ekstremno razređenih vodenih rastvora (1999.) KOMPLETAN TEKST, Referentni link
  4. Elia V., Napoli E., Germano R. – Memorija vode: skoro dešifrovana zagonetka. Rasute strukture u ekstremno razblaženim vodenim rastvorima. Homeopatija. Jul 2007. 96 (3): 163-9. PubMed PMID: 17678812. Referentni link
  5. Termoluminiscencija ultra visokih razblaženja litijum hlorida i natrijum hlorida (2003) KOMPLETAN TEKST, Referentni link
  6. Rey L. - Može li termoluminiscencija na niskim temperaturama da baci svetlo na prirodu ultra visokih razblaženja? Homeopatija. Jul 2007; 96(3):170-4. PubMed PMID:17678813. Referentni link
  7. Definisanje uloge strukture (uključujući rast kristala) u verodostojnosti homeopatije (2007.) KOMPLETAN TEKSTReferentni link
  8. Struktura tečne vode; Noviji uvidi iz istraživanja materijala; Potencijalni značaj za homeopatiju (2005.) KOMPLETAN TEKST Referentni link
  9. Vybíral B., Vorácek P. – Dugoročni strukturalni efekti u vodi; auto-tiksotropija vode i njena histereza. Homeopatija. Jul 2007. 96(3):183-8. PubMed PMID:17678815. Referentni link
  10. Czerlinski G., Ypma T. – Homeopatska potencizacija zasnovana na nano područjima. J Altern Complement Med. Novembar 2011. 17(12):1165-73. PubMed PMID:22073975. Referentni link
  11. Samal S., Geckeler KE. – Neočekivana agregacija rastvorka u vodenom rastvoru. Chem Commun (Camb). 7. Januar 2001. (21):2224-5. PubMed PMID:12240122. Referentni link
  12. Chikramane PS, Kalita D, Suresh AK, Kane SG, Bellare JR. – Zašto ekstremna razblaženja dostižu nenultnu asimptotu: nanopartikularna hipoteza zasnovana na penušavoj flotaciji. Langmuir, 13. decembar 2012. 28(45):15864-75. PubMed PMID:23083226. Referentni link
  13. Post Debata Q&A, Debata: Homeopatija: puki placebo ili velika medicina? Referentni link (Homeopathy: Mere Placebo or Great Medicine?) 
  14. „Spektroskopske studije vrsta klastera”, Wisniewski, 2001. E. S. Wisniewski, D. E. Folmer, A. W. Castleman Jr., Konačni program #383, PHYS Fall 2000 Tehnički program, 222. ACS Nacionalni sastanak, Čikago, Ilinois, 26-30. avgust 2001.
  15. Chikramane PS, Suresh AK, Bellare JR, Kane SG. – Ekstremna homeopatska razblaženja zadržavaju početne materijale: Nanopartikularna perspektiva. Homeopatija. Oktobar 2010. 99(4):231-42. PubMed PMID:20970092.Referentni link
  16. Gibson RG, Gibson SL, MacNeill AD, Buchanan WW. – Homeopatska terapija kod reumatoidnog artritisa: evaluacija dvostruko slepim kliničkim terapijskim postupkom. Br J Clin Pharmacol. Maj 1980. 9(5):453-9. PubMed PMID: 6994789. Referentni link
  17. Efekti Hanemanovskih potencija 7C Histaminum i 7C Apis mellifica nakon bazofilne degranulacije kod alergičnih pacijenata (1983.), Jean Boiron, Jacky Abecassls, and Philippe Belon, Aspekti istraživanja u homeopatiji
  18. Barnard GO. Paradoks mikrodoze – novi koncept. J Am Inst Homeopath. Jul-Avgust 1965.; 58(7):205-12. PubMed PMID:5896986. Referentni link
  19. Bellavite P, Marzotto M, Olioso D, Moratti E, Conforti A. – Ponovno razmatranje efekata visokih razblaženja. 2. farmakodinamski mehanizmi. Homeopatija. Januar 2014. 103(1): 22-43. PubMed PMID: 24439453. Referentni link

Original na: https://drnancymalik.wordpress.com/article/how-homeopathy-works/

Uz saglasnost dr Nancy Malik, prevela i uredila:

Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2018logo dc