Prvi homeopatski portal na Balkanu

Hanemanove napredne metode

III deo: Vođenje slučaja

 

Kako funkcionišu medicinski rastvori

Da bismo razumeli kako rade lekoviti rastvori, moramo razumeti značenje primarnih i sekundarnih dejstava i kako homeopatski lekovi leče. Haneman ovu temu razmatra u aforizmima 63-69 Organona medicine. Kada bolesna osoba uzme lek, njegova lekovita energija čini dubok uticaj na poremećenu vitalnu silu koja menja konfuznu sliku prirodne bolesti. To se zove primarna akcija.

Tokom ove faze vitalna sila pasivno poprima lažnu sliku bolesti, uveličanu energijom homeopatskog leka. Nakon proživljavanja primarne akcije leka, vitalna sila stvara ono što Haneman naziva sekundarnim lekovitim dejstvom. To je lekovita sekundarna reakcija vitalne sile koja otklanja dopunsku (a zapravo lekovitu – prim.prev.) bolest* iz konstitucije i zamenjuje je stanjem zdravlja. Koristeći ovo objašnjenje kao osnovu, Haneman objašnjava kako radi medicinski rastvor u IV izdanju Hroničnih bolesti.

* - Misli se na veštački izazvanu bolest nastalu pod uticajem pravilno odabranog i homeopatski primenjenog leka, koja izaziva vitalnu silu da se bori. Detaljnije objašnjenje se nalazi u citatu koji sledi. – prim.prev

                "Ali ako smo mi lekari u stanju da predstavimo i suprotstavimo ovoj instinktivnoj vitalnoj sili njenog patološkog neprijatelja, takoreći uvećanog kroz delovanje homeopatskog leka (čak i ako ga treba uvećavati svaki put samo po malo), ako na taj način slika neprijatelja koji prouzrokuje bolest bude uvećana do razumevanja vitalne sile kroz homeopatske lekove koji na obmanljiv način simuliraju originalnu bolest, mi postepeno izazivamo i primoravamo tu instinktivnu vitalnu silu da povećava svoju energiju, i da je povećava sve više i više, do tog stepena da na kraju postaje daleko moćnija od originalne bolesti."

Do kraja 1830-ih Haneman je koristio sve dostupne nivoe potencija, od najnižih do najviših, ali samo u medicinskim rastvorima. Poznata je činjenica da je imao i Jenihenove i Korsakovljeve visoke potencije. Mi raspolažemo kopijom pisma koje je gospođa Hanenam napisala američkom doktoru po imenu Breyfogle u kome Melani odgovara na pitanje o tome kakvi su bili Hanemanovi stavovi o potenciji i doziranju u kasnijem periodu njegovog života.

                "Na Vaše pitanje da li je Haneman u poslednjem periodu svog života menjao svoje stavove o potencijama i da li je koristio samo visoke potencije, ja mogu da odgovorim samo na ovaj način: Haneman je koristio sve stepene razblaženja, niže kao i više, u skladu sa pojedinačnim slučajem. Gledala sam kako koristi 3. trituraciju, ali sam takođe gledala i da koristi 200. i čak 1000., svaki put kada je mislio da je to potrebno."

Ta činjenica da je Haneman korisito visoke potencije potvrđena je u Biltenu Homeopatskog udruženja Pariza (Bulletin de la Societe Homoepathique de Paris) iz 1845. od strane Dr. Molin-a (Père Jean-Jacques Molin – prim.prev.). Takođe, Dr. Malan (Dr H. V. Malan, a direct student of Dr Hahnemann – prim.prev.) je posvedočio da je Haneman efektivno u Parizu koristio poslednje Jenihenove ultra visoke potencije. To je zabeleženo u Samuel Haneman, njegov život i rad Ričarda Hehla (Richard Haehl – prim.prev.) na strani 328.

                "Često sam viđao Hanemana da prepisuje veoma visoke rastvore. Do jednog od najupečatljivijih izlečenja dovela je jedna jedina doza veoma visoke potencije: koliko ja znam taj lek je došao od Jenihena. Često sam ga čuo da kaže da 30C potencija nikako ne čini fiksni limit za medicinski rastvor."

Neki od savremenih homeopata govore da Haneman nikada nije koristio potencije iznad 30C. Iz tog razloga oni misle da njegova sugestija o vođenju slučaja može biti ignorisana kada se koriste visoke potencije. Džejms Kent je dao sličnu izjavu u svojim spisima, kao da nije bio svestan Hanemanovog korišćenja visokih potencija i njegovih naprednih metoda. Nakon što je razvio medicinske rastvore, on je došao do slobode neophodne za eksperimentisanje sa najvišim potencijama dostupnim u to vreme. Vodeni rastvor je savršeni medijum za kontrolisanje snage visokih potencija, jer doza mora biti pažljivo prilagođena osetljivosti osobe.

Dva tipa pogoršanja

Haneman je podučavao da je pojava vezana za homeopatsko pogoršanje izazvana lekom koji izaziva prejaku primarnu akciju (Organon, aforizam 161). Ova preterana primarna akcija suzbija sekundarni odgovor vitalne sile i prikazuje medicinske simptome leka. Razlozi pogoršanja su primena previsoke potencije, davanje prevelike doze i prečesto ponavljanje leka. Sve se to previše lako dogodi kada je pod jezik stavljen nasumičan broj suvih pilula ili kada je preuranjeno ponavljanje suvog leka, naročito iste i neprilagođene potencije.

Ako je posle izvesnog vremena vitalna sila u stanju da prevaziđe ovu preteranu primarnu akciju, ona će proizvesti sopstveni sekundarni odgovor i pomeriti konstituciju ka izlečenju. Ovo nije ni najbrži ni najnežniji način da se bolest izleči. Ako je doza prejaka da bi lečila stanje konstitucije, ona može proizvesti dugotrajnu lečenjem izazvanu bolest (medicinal or remedial disease: u homeopatskom smislu, bolest izazvana namerno, direktnim delovanjem homeopatske remedije na vitalnu silu, tzv. veštačka bolest, po snazi jača od originalne bolesti, koja izaziva vitalnu silu da je odbaci i pobedi, a sa njom povuče i originalnu bolest – prim.prev.). Da bi se prevazišla ova ograničenja, Haneman je razvio metode prilagođavanja doze medicinskih rastvora osetljivosti konstitucije. Ako postoji pogoršanje, smanjiti potenciju, manje sukusirati bočicu, smanjiti veličinu doze i ne ponavljati lek osim ako treba ubrzati lečenje.

Haneman ističe u svojim spisima da postoje dve vrste: srodno i nesrodno pogoršanje. Srodno pogoršanje je povećanje simptoma koje osoba već doživljava ili pojavljivanje stare bolesti. To je znak ispravnog leka, ali suviše jake doze. Najbolje je sačekati da prođe ova reakcija, osim ako nije opasna ili izuzetno neprijatna. Ako je potrebna druga doza, ona će morati da bude podešena u silaznom pravcu. To znači manje sukusiranja, upotreba više čaša za razblaživanje, niža potencija, manja količina kao što je 1/2 kašičice itd. Sve ovo su metode podešavanja doze.

Nesrodno pogoršanje je pojava novih simptoma koje klijent nikada ranije nije doživeo i nisu u vezi sa bolestima od kojih je patio. To su simptomi proizvedeni od strane leka, koji nisu homeopatski za stanje osobe koja ga je uzela. To je znak pogrešnog leka. Vidi Organon, aforizam 249.

                "Svaki lek prepisan za slučaj bolesti, koji tokom svog delovanja proizvodi nove i mučne simptome koji ne pripadaju bolesti koja se leči, nije u stanju da izvrši stvarno poboljšanje i ne može se smatrati homeopatski odabranim [DL]; on mora, dakle, ako je pogoršanje značajno, prvo da bude delimično neutralisan antidotom što je pre moguće pre davanja sledećeg leka, izabranog tačnije prema sličnosti delovanja; ili, ako problematični simptomi nisu previše žestoki, sledeći lek mora biti dat odmah, kako bi zauzeo mesto nepravilno izabranog leka."

Pogledajmo sledeće primere da razjasnimo tu temu: ako osoba ima stanje bolnog donjeg dela leđa koje je < od odmaranja i prvih pokreta > produženja kretanja, dok je u isto vreme vrlo nemirna, hladno joj je, plače ne znajući zašto itd., možemo dati Rhus-t. Ako donji deo leđa postane malo bolniji, to je srodno pogoršanje. To je znak da je primarna akcija leka zamenila prirodnu bolest, tako da možemo očekivati da sekundarna reakcija vitalne sile ukloni bol. To je pozitivno pogoršanje. Ako, s druge strane, osoba razvija glavobolju i stomačnu neugodnost, to je nesrodno, negativno pogoršanje. To je znak pogrešnog leka!

Ako nesrodni simptomi nisu preterano izraženi, novi lek koji više odgovara treba da bude odabran prema kombinaciji novonastalih simptoma i prirodnih simptoma bolesti. Ovaj veliki totalitet će ispraviti problem regulisanjem vitalne sile i pomeriti slučaj ka izlečenju. Ako je nesrodno pogoršanje veoma jako, odmah treba antidotirati, a novi lek dati što je pre moguće. Veoma je važno za homeopatu da razume dva tipa pogoršanja.

Mnoge homeopate misle da su sve reakcije dobre i da predstavljaju krize čišćenja. Tačan similimum, ili netačan lek, ili delimični similimum, svi izazivaju različite reakcije vitalne sile. Samo Organon daje detaljna uputstva kako da se prepoznaju te situacije i naprave neophodna podešavanja u vođenju slučaja.

Praćenje slučaja

Primena prve doze homeopatskog leka je test doza. Treba dati jednu dozu i pažljivo proučavati njenu reakciju. Akutne i hronične bolesti imaju različite prirode. Akutne bolesti su brze u svom početku, brzo dostižu krizu i završavaju se vraćanjem u zdravo stanje ili smrću osobe. Hronične bolesti su u početku najčešće postepene, spore u razvijanju patologije, a fatalne na kraju. U zavisnosti od razvojnog toka bolesti, moramo sačekati određeno vreme da bismo videli da li lek deluje. Kod akutne povrede ili hitnog stanja, to bi moglo biti nekoliko minuta, kod akutne bolesti nekoliko sati, a kod hronične bolesti određeni broj dana. U principu, kada lečimo hroničnu bolest, moramo čekati najmanje 4, 7, 14 dana, i više, da bismo videli da li doza deluje.

Kao što smo naglasili, svaka upečatljiva reakcija na prvu dozu homeopatskog leka isključuje ponavljanje leka sve dok ovaj snažan odgovor usporava ili postoji blagi recidiv simptoma. Broj dana u kojima traje jak efekat treba da bude prebrojan a lek shodno tome ponovljen. Ako snažan efekat traje 14 dana a zatim usporava, lek treba da bude ponovljen na svakih 12 ili 13 dana, pred sam recidiv simptoma.

Ako postoji samo spor napredak, lek mora da se ponavlja u kraćim intervalima, kako bi se lečenje ubrzalo. U slučajevima koji se polako pomeraju, lek mora da se ponavlja svakog ili svakog drugog dana. Ako postoji umerena reakcija mora se ponavljati na svaka 3, 4 ili 5 dana. U slučajevima koji prilično dobro napreduju lek možda mora biti ponovljen samo jednom nedeljno ili tako nekako. Nekim pojedincima je lek potreban veoma retko, dok će ostalima biti potreban prilično često.

Mnogo toga zavisi od koliko visokog nivoa potencije je slučaj započet i koliko snažni su bili efekti na vitalnu silu. U principu, visoke potencije kao 200C, 1M ili 10M pogodne su za pojedinačne doze i retka ponavljanja. Niže potencije kao 6C, 12C, 24C i 30C pogodne su za češća ponavljanje. Ipak, odgovor konstitucije na lek je najvažniji pokazatelj za to koliko često treba ponavljati lek. Ključ za metodu split doze je razumeti prirodu konstitucije, prirodu leka i prirodu bolesti. Ako je znanje o ova tri faktora kombinovano sa metodama prilagođavanja doze, osoba može sa sigurnošću da ponavlja lek u odgovarajućim intervalima sve dok se stanje klijenta popravlja i ne pojavljuju se pogoršanja. Zamisao je da se pronađe ritam ponavljanja leka koji ubrzava lečenje, sprečava recidiv simptoma i ne izaziva pogoršanja.

Kako završiti lečenje

Ako ste povremeno ponavljali lek i stanje klijenta se popravlja, u skladu sa tim usporite ponavljanje leka. Ako su simptomi nestali, prekinite sa lekom, i čekajte da vidite ima li bilo kakvog recidiva. Ako nema, klijent je izlečen! Ako postoji blagi recidiv, ponovite lek u ređim intervalima sve dok ne osetite da je vreme da ponovo prekinete. Ako ovog puta ne postoji recidiv simptoma, slučaj je izlečen. Kada ste ponovili lek, klijent treba da izgleda i oseća se bolje. Ako posle takvog poboljšanja postoji slično pogoršanje, to je znak da pacijentu više nije potreban nikakav tretman. Kada prestanete sa davanjem leka, simptomi treba da nestanu za nekoliko sati ili dana, u zavisnosti od situacije.

Posle otklanjanja simptoma, homeopata čeka da vidi da li je osoba potpuno izlečena. Ako posle određenog vremenskog perioda postoji recidiv simptoma, nastavite sa davanjem leka ali u sve ređim i ređim intervalima sve dok to više ne bude potrebno. Kada neko pravilno koristi medicinski rastvor, ne treba da vidi pogoršanja ni u jednom momentu procesa lečenja. Ako ih ima, postoji nekoliko načina za prilagođavanje doze da lek učine pogodnijim za osetljivost osobe.

Izvor originala: http://www.simillimum.com/education/little-library/the-works-of-great-homoeopaths/ham/article03.php

Prevod: Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc