Prvi homeopatski portal na Balkanu

Depresija i Natrium muriaticum

Homeopata Jelena Vitorović predstavlja slučaj žene koja je dugo patila od depresije i bila nefunkcionalna u svakodnevnom životu.

Žena, 1974. godište, krupnije konstitucije, deluje pomalo nepoverljivo i uplašeno, ali je veoma ljubazna i prijatna. Udata je i ima dvoje dece (4 godine).

Moja opservacija odmah na početku: drži prekrštene ruke, uzdiše.

Šta Vas dovodi?

Trenutno mi je problem svakodnevno funkcionisanje, čekam da se dan završi, ne uživam i život mi prolazi. Najveći problem mi je što živim u prošlosti (uzdiše i plače). E sad da se suzdržim. Uzdiše opet i prestaje sa plakanjem, iako sam joj objasnila da ne sputava suze i da je jako bitno da dopusti da to izađe iz nje. Završavam obaveze, ali jedva. Nemam volje nimalo. Sa teškom mukom ih završavam, borim se stalno, imam krizu ovih dana, suze same naviru i stalno te slike iz prošlosti za kojom toliko čeznem i nedostaje mi. Imala sam takva gušenja, mislila sam da je astma ali su mi rekli da mi je sve na psihičkoj bazi. Imam dijagnozu depresije. Eto, to je ono što me muči. Opet uzdiše.

Otkada se tako osećate? Kada je to počelo?

Odavno ja imam to, još kao devojčica sam sa 16 godina bila tako depresivna i majka me je vodila kod psihijatra. Smirilo se bilo, mogla sam funkcionisati ali onda se vratilo posle porođaja. Bio je strašno stresan porođaj, veoma težak, rodila sam blizance, deca su bila ugrožena životno, sedam dana ih nisam viđala, užasno je bilo. Otkačila sam skroz bila. Nisam nikako mogla da se dubinski povežem sa njima. Bila sam nenormalno uplašena za njihovo zdravlje, stalno sam proveravala da li dišu. Sada je sve u redu, oni su dobra deca i nemam više strahova oko njih, mislim u nekoj normalnoj meri.

Kako ste se osećali tada, posle porođaja? Objasnite mi malo detaljnije kako ste se nosili sa tim?

Osećala sam se jako razočaranom i povređenom, niko mi nije bio tu, ostavili su me samu, niko mi nije pomogao. Ni majka ni sestra, ljuta sam na njih što mi nisu bile tu kao pomoć.Velika tuga i razočarenje što je tako. Tada sam imala strah da izađem iz kuće, do prodavnice. Sada to više nemam. Borila sam se, puno sam imala nekih fobija, odvojila sam se bila od društva, usamljena sam, ne održavam dubinski kontakte sa ljudima. Ni sa kim ne održavam kontakt. Uzdiše ponovo. Imam teške snove, svaku noć sanjam. Teška su mi buđenja, najradije bih ostala u krevetu i nemam energije za dan, a ni volje uopšte. Bezvoljna sam, umorna, guram dane. Ja sam katastrofa.

Šta znači to "katastrofa"? Opišite mi još malo šta pod time podrazumevate?

Uzdiše. Preguram tu tugu nekako, uguram u sebe, najradije bih ostala u krevetu. Osećam se bolesno uvek. Lenjo i beskorisno, nemam energije ni fizičke ne umne. Ne ličim na sebe. Uzdiše. Bilo šta što me podseti na prošlost mene potpuno zablokira. Pesma, neko sećanje... Prejedala sam se posle porođaja baš, jela sam slatkiša u ogromnim količinama, čokolade i nutele iz tegle. Plače.

Šta Vas iz te prošlosti čini tužnom? Kako se osećate pri pomisli na tu prošlost?

Tužno jako...Ta kuća gde je živela baka, ti dani bezbrižnosti, sve mi se pozavršavalo kada je ona umrla. Borim se sa time da ne vidim tu kuću, idem drugim krajem grada samo da ne vidim tu kuću koja me seća na te dane...

Kada je baka umrla?

Ima dosta, pre nekih osam godina. Bila sam jako vezana za nju.

Opišite mi još malo taj žal za prošlošću? Kakav je osećaj bez svega toga, šta Vam tu najviše nedostaje?

Dosta toga, ljudi su ostarili, bilo je bezbrižnije vreme, rodbina i svi, a sada su se ljudi otuđili. Svi su se zatvorili u nekom smislu. Baka nas je okupljala, kada hoću da se ušuškam u neku bezbrižnost ja odem u taj njen stan kod nje. Teška sa sa prihvatanjem sadašnjosti. Bio je i taj stres oko porođaja, zatvorila sam se u kuću, nisam osećala radost, suvo sam odrađivala sve oko dece i sada mi je užasno krivo zbog toga. Početak mi je bio najsivlji. Carski rez sam imala, bebe su imale sepsu. Sama sam ležala tamo, nikoga nije bilo, budila sam se i pod uticajem lekova nisam znala gde sam. Nakon toga, imala sam jaku upalu bubrega i skakala sam metar od groznice. Muž se naljutio tada na mene, to mu nikada nisam oprostila. Mislio je da preterujem.

Kakav Vam je odnos sa njim?

Nikakav. Od tada mi smo kao cimeri koji podižu decu. Nemamo bliskosti od porođaja, u početku me je to povređivalo ali sada me to više uopšte ne zanima. Pih. Osećala sam jako razočarenje, niko ni nije ni pomogao. Brzo sam se vratila na posao, našli smo ženu koja ih čuva. Grize me jako savest zbog toga, ali šta sad. Plače.

Šta se dešavalo u toj 16-toj godini ili ranije u Vašem životu? Da li je bilo nekog stresa?

Nije, imala sam ok porodicu, ništa bitno se nije dešavalo. Sećam se da sam u periodu fakulteta bila jako pasivna, imala sam periode da samo dva meseca sedim kući i učim i jedem, ugojim se kao kit. Kosa mi je opadala. Završila sam pravo. Bilo je tako tih perioda depresije, a sada je užasno i svakodnevno, morala sam nešto preduzeti i čula sam za Vas. Ne mogu dan da izguram, sve radim na mišiće. Ne mogu se skoncentrisati na posao, odlažem sve. Volela bih sve završiti, ali ne mogu, loše se osećam.

Koje je to osećanje kada kažete da se osećate loše?
Tuga, ona je najizraženije. Uzdiše. Jako puno tuge, potištenosti, žaljenja za tom  prošlošću, nedostatak samopouzdanja, nesigurna sam u sebe, hroničan umor, budim se noću, košmare imam. I uvek imam ogroman osećaj krivice i osećaj da ja nisam dovoljno dobra, stalno sebe preispitujem, imam osećaj da nisam dovoljno radila oko dece, ceo život sebe preispitujem i za sve sebe krivim. I ta neka moja potreba da sve mora biti uvek u savršenom redu i na svom mestu, preterujem, to svi vide. Meni je sve složeno u redovima i pod konac, svi se šokiraju kada dođu kod mene, kažu kao da nemam blizance. Sve je složeno i unutra u ormanima, bez obzira što niko ne vidi. Koliko god da sam umorna, to uvek sređeno mora biti. Non stop opsesivno slažem.

Opišite mi još malo tu Vašu tugu? Kako ona izgleda?

Ne znam, za svim onim što je prošlo, ljudima kojih više nema. Plače. Samo mi naviru sećanja i slike, stegne me tu u grlu i suze same kreću. Idem ulicom i plačem. Svi bi rekli da sam luda, i muž. Ima perioda kada ne mogu plakati, a osećam da bih plakala. Sada mogu. Kad ne mogu onda me uhvate bolovi u želucu i gušenja. Uvek kada se iznerviram obavezno dobijem bol u želucu, jednom sam završila na infuziji, toliko sam se iznervirala na poslu i imala sam jake bolove. Samo tada imam bolove i uvek se jave. Stalno imam osećaj neke treme, straha od postupaka sebe i drugih, ne umem objasniti, napetost uvek osećam, konstantnu. Uzdiše.

Da li često plačete? Kako se osećate kada se isplačete? Kako bi Vam prijalo tešenje?

Ne često, nemam gde da plačem. Nadođe mi tako, jednom sam se na poslu zatvorila u wc i isplakala jako, jecala sam, da ne vide drugi. Nikako mi ne prija tešenje, to mi ne bi prijalo, mislim da ne bi, ne znam... Osećam se lakše nakon plakanja, ali kao da ne mogu sve to da isplačem, stoji u meni, kao da ne izbacim sve to iz sebe.

Šta za Vas znači bezbrižnost? Šta podrazumevate pod time?

Pa ta porodična atmosfera koje više nema, sad nekako previše brinem oko svega, onda sam bila ušuškana, sigurna, osećala sam toplinu. Ja sve gušim sada u sebi i izlazi mi krpz želudac. Sada jako puno toga zavisi od mene i tu me je strah jer nisam dobra ni sebi a kako ću drugome onda? Plače. Majka mi je ostarila, kao da nije ista osoba, pretežak je osećaj, poražavajuć, ja bih da ona bude ona ista majka, treba mi to. Otac je umro pre 5 godina, nisam bila puno vezana za njega, ali sada mi nedostaje jako. Plače. Kada je baka umrla to me je ubilo. Uzdiše. Muž i ja sada nemamo nikakav odnos, nije on kriv, nemam sada snage da se time bavim zaista. Imala sam očekivanja, sada više ne.

Kakva su Vam osećanja vezana za njega?

Ne znam, on je super otac, ali nervozan je, reži i ne pričamo (sa gađenjem priča o njemu).

Kako stojite sa strahovima?

Imam strah da se ne razbolim, da ne odem od dece pre vremena. Obožavam ih stvarno. Za sve bližnje, da im se nešto ne desi, ne bih podnela. Od bolesti, smrti. Za majku, sestru, kad o tome mislim skroz se izgubim. Uzdiše. Od zatvorenih prostora mislim, ne znam. Od nekog javnog izlaganja, nisam više ista osoba.

Kako spavate?

Loše. Zaspim odmah, ali se budim. Uvek sanjam. Teški su mi snovi. Sanjam košmare, ljude kojih više nema, babu, osećam njen miris i ruke u snu verujte mi. O proganjanju isto, da me neko progoni. Spavam na leđima.

Kakvo  vreme Vam prija? Kako je sa znojenjem?

Bila sam zimljiva ranije, ali sada mi više prija hladno, toplotu ne podnosim najbolje. Ne znojim se puno, normalno sasvim. Kiša me razvali i ubije, jako se loše tada osećam, potonem.

Kako je sa apetitom? Varenjem? Šta volite jesti, a šta ne? Da li nešto smeta?

Pojačan mi je apetit. Slatko najviše volim, čokoladu posebno. Kao kit sam, teško jedem da se utešim hranom. Od nervoze jedem. Ništa mi ne smeta, a ne volim možda lignje. Stolice su problematične, kao i ja.

Šta to znači?

Imam često dijareju pa onda zatvor. To mi se baš često dešava. I naduta sam često.

Žeđ? Stimulansi?

Nenormalno sam žedna, stalno pijem vode i proveravala sam šećer zbog toga. Oko 4 litre vode popijem dnevno, pa onda kao da i ne izmokrim svu tu vodu, kao da zadržim. Ne pušim, alkohol ne pijem, kafu pijem ali ne puno.

Kakve su menstruacije?

Ok su, bolne i obilne, ali redovne, na 30 dana. Ali imam jaku glavobolju sa mukom i tužna sam jako pred menzis.

Kako izgledaju ta gušenja koja ste pominjali?

Kao da nemam vazduha, ne ide vazduh do dole, onda se moram osamiti i disati polako i bude ok. Uvek kada se baš iznerviram ili potresem. Nije često to sada.

Porodične bolesti?

Otac je bio srčani bolesnik. Majka ima hipotireozu.

Operacije?

Nisam imala, osim carskog reza.

Koja su Vaša očekivanja od homeopatije?

Volela bih da više budem okrenuta ka budućnosti. Želim puo toga ali nemam snage za tim. Da dobijem volju za time, a ne da odrađujem. Da se opustim, jer to više ne mogu dugo. Opterećena sam da sve uradim, slažem sve kao budala, nemam zadovoljstva ni u čemu i to me ubija. Da mi se vrati radost i da ne živim u prošlosti i toj čežnji za njom.

- Rubrike koje sam uzela:

Mind, conscientious about trifles
Mind, homesickness
Mind, weeping, past events, thinking of
Mind, grief, silent
Mind, reproaching himself
Mind, sighing
Mind, consolation, agg
Mind, ailments from, grief
Mind, sentimental
Mind, thoughts, past of the
Stomach, pain, anger, after
Dreams, pursued
Stomach, thirst, extreme
Rectum, diarrhea, alternating with constipation
Generals, weather, rain, during, agg

Prepisala sam joj Natrium muriaticum u 200C potenciji, split dozu. Javila mi se nakon mesec i po dana i rekla da se oseća mnogo bolje, da se isplakala jako i da ne zna odakle su te suze dolazile i da se oseća mnogo lakše. Gušenja nije imala, kao ni bol u želucu. Vratila joj se volja i sređuje se, ne oseća više onu napetost i kao da lakše diše. Ponavljala je Nat mur u vodenom rastvoru na određeno vreme, nakon 4-5 meseci smo se čule i rekla je da je druga žena i da joj nijedan lek nije pomogao da se ovoliko bolje oseća i da je oduševljena homeopatijom.

Jelena Vitorović

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc