Prvi homeopatski portal na Balkanu

Homeopatsko dokazivanje Bambusa arundinacea – Prikaz 1

Bambusa arundinacea je svakako veoma zanimljiv lek. Dva slučaja izlečenja bambusom objavili smo u ovogodišnjem junskom broju magazina. Camilla Glantz je ovaj prikaz napisala godinu dana posle objavljivanja knjige o dokazivanju sprovedenom 1997. godine u Nemačkoj.

Uvek mi je uzbudljivo kad stavim ruke na materijal novog dokazivanja. Izazov je i avantura zaviriti u svet nove remedije a posebno neke sa tako atraktivnim pokrićem kao što je dokazivanje Bambusa arundinacea koje je sproveo Bernd Šuster!

Osim nekoliko tačaka koje ću ovde prokomentarisati, sam tekst je razočaranje mada se pokazuje kao dobar i temeljan rad. Ipak, prema mom mišljenju, najveća mana knjige je nedostatak strukture u predstavljanju simptoma dokazivanja. Autor kaže da je koristi Kentovu strukturu repertorijuma kao osnovu, ali ako je tako onda je to zasigurno neki drugi Kent od momka koga ja poznajem! Za čitaoca je skoro nemoguće da shvati šta se dešava kada slični a isto tako i suprotni simptomi nisu stavljeni zajedno. Na primer, podnaslovi sekcije Um su Depresija, Razdražljiv, Unutrašnji nemir, Potpuno isključen i Manje uplašen, što otežava razumevanje glavnih ideja, a kamoli da pokušamo da proverimo da li poseban tip simptoma postoji u dokazivanju.

S druge strane, simptomi kao 'Želi da spava go'; 'Sklonost da ponovo uzme lek'; 'Osećanje kao da vreme prolazi previše brzo'; 'Manje razmišlja o seksu'; 'Zapomaže zbog intenzivnog bola po sredini tabana desnog stopala'; 'Punoća oko srca' i 'Desnu i levu stranu oseća potpuno različito', stavljeni su svi zajedno, takođe pod Um, odražavajući nedostatak reda koji je očigledan u celom tekstu.

Izgleda da je autor u nekom momentu primetio ovu manu, jer knjiga takođe sadrži neka poglavlja u kojima su simptomi reorganizovani u teme, sažetke i analize, uporedo sa predstavljanjem „Ideje Bambusa“. Ovo je zapravo jedna od glavnih karakteristika koja iskupljuje knjigu, dok su neki rezimei donekle klimavi i teoretizirajući, drugi su fascinantni. Razmatranje svih simptoma Nalik talasima zajedno, na primer, služi da istakne ove jedinstvene karakteristike leka. Sve u svemu, ipak, Šuster sam priznaje da još uvek ne razume kompleksnu ideju obrasca samog leka – priznanje koje objašnjava zašto mnogi od Bambusa rubrika u repertorijumu deluju vrlo plitko.

Prema mom mišljenju, deo razloga za ovaj nedostatak razumevanja je nezadovoljavajuće uređenje simptoma dokazivanja. Samo uređivanjem i preuređivanjem simptoma s vremena na vreme i na milion različitih načina, jednostavan jezik dokazivača počeće da postaje očigledniji i smisleniji uredniku. To je taj proces koji je ključ za razumevanje remedije – povezati simptome, videti kako fizički govore istim jezikom kao mentalni i staviti ih zajedno kako bi se stvarila celina. Ako je taj proces nepotpun, postaje veoma teško zapaziti fine i skrivene aspekte remedije. Čiste informacije su sve tu, ali one postaju evidentne samo ako je dokazivanje dobro sprovedeno a simptomi dobro složeni. Šusterov propust da to uradi znači da je bio prinuđen da uđe u spekulacije i stavi prekomeran naglasak na doktrinu signature remedije.

Sveukupni nedostatak strukture knjige izgleda da odražava sličan problem u postavljanju dokaza. Isti dokazivač ponekad je uzimao dve različite potencije supstance (30C, 6C ili 1M) u tri različite 'faze', od kojih je poslednja faza možda bila placebo. Zbunjujuće? Za mene je bilo. Takođe, knjiga ne daje informacije o vremenskoj skali, u smislu koliko je vremena prošlo između dve različite doze. Kada čitam dokazivanje, volim da znam koje su bile primarne a koje sekundarne reakcije kod svakog dokazivača i koje su potencije šta uradile. U svakom slučaju, kako neko razlikuje placebo fazu faze 3 od reakcije na remediju, ako je dokazivač već uzeo aktivnu remediju u fazi 1? Kako neko uopšte zna da se akcija prve ili druge doze završila pre nego što je dat placebo?

Osim toga, izgleda da je postojao značajan nedostatak supervizije u dokazivanju. Postojao je 'period posmatranja' od dva meseca, tokom koga je autor sam radio kao supervizor 'u slučaju nekih problema'. Mene ovo veoma zabrinjava s obzirom da je u mom iskustvu mnogo simptoma izgubljeno bez pravilne supervizije. Idealno je da svaki dokazivač ima svog supervizora, koji uzme njegov slučaj pre nego što počne dokazivanje a zatim ostaje u svakodnevnom kontaktu sa dokazivačem sa ciljem procenjivanja njegovih simptoma i uveravanja da je sve pravilno dokumentovano. Bez nekog objektivnog da se sa njim razgovara, osoba teži da interpretira kao normalno ono što je zapravo simptom dokazivanja i zato mnogi važni aspekti remedije mogu da ostanu neprimećeni.

Moja konačna kritika Šusterove knjige je preterana repertorizacija remedije. Postoji definitivna preplavljenost kreiranih simptoma u odnosu na totalni broj dostupnih simptoma dokazivanja. Bambusa arundinacea se pojavljuje u svakoj drugoj repertorizaciji, često zajedno sa velikim polikrestima kao što su Calcarea carbonica, Phosphorus, Silicea i Sulphur. Može biti da će bambus postati jedna od glavnih remedija, kao što sugeriše zadnja korica knjige, ali sigurno neće biti TOLIKO velika.

Uprkos ovim manama, Šusterova knjiga je ipak veoma vredan rad. Znajući koliko je potrebno vremena i energije da se sastavi dokazivanje, mogu zaista da poštujem ovo ogromno ulaganje i, sve u svemu, verujem da je dao veliki doprinos homeopatiji. Izgleda da će bambus kao remedija biti ogromna prednost svima koji ga proučavaju i pokušavaju da ga razumeju.

Homeopatsko dokazivanje Bambusa arundinacea (bambus), sproveo Bernd Schuster, Nemačka, 1997.

Prikaz: Camilla Glantz

The Homoeopath
Number 69 – Spring 1998

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Pročitajte i drugi prikaz istog dokazivanja, OVDE.

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2018logo dc