Prvi homeopatski portal na Balkanu

Homeopatsko dokazivanje Bambusa arundinacea – Prikaz 2

Za razliku od PRETHODNOG PRIKAZA istog dokazivanja, ovde je autor reklo bi se više naklonjen kolegi koji je sproveo postupak, mada ističe iste zamerke. Utoliko je korisnije uporediti ova dva prikaza.

Od svih nedavnih dokazivanja novih supstanci, dokazivanje običnog bambusa koje je sproveo Bernd Schuster je primer dobro obavljenog posla.

Šuster počinje knjigu davanjem iscrpnog opisa biljke, njene istorije i njene upotrebe, kako medicinske tako i nemedicinske.

Potom opisuje samo dokazivanje, sprovedeno sa dvadeset odraslih osoba (muškaraca i žena), od kojih su neki praktikanti a neki buduće homeopate, drugih, lekara koji vežbaju homeopatiju. Odnos polova je bio 12 žena i 8 muškaraca.

Oni koji dovode u pitanje veličinu grupe i pitaju se da li možemo da dobijemo pouzdane simptome iz tako malog uzorka treba da se prisete da su mnoga od najboljih dokazivanja napravili Haneman i njegovo društvo dokazivača – simptomi koje koristimo u svakodnevnoj praksi dobijeni su sa samo nekoliko dokazivača.

Šuster nije započeo proučavanje literature o bambusu do početka faze posmatranja sa cilju da izbegne samo-dovoljno predviđanje u izučavanju ili nehotični prenos informacija o materiji koja se testira.

Studiji je prethodila faza jednonedeljnog čišćenja sa ciljem da se isključe bilo kakve smetnje od lekova ili stimulansa kao što je kafa. Nedelju dana pre kao i tokom studije nije bilo dozvoljeno: kafa, čaj od kamilice, kamfor, upotreba mikrotalasa i eteričnih ulja.

Korišćen je aktivni lek u 6 i 30 centezimalne potencije i Q3 (LM3). Centezimalne potencije su upotrebljavane kao pilule koje su bile identične placebu. Q potencija je korišćena kao tečnost.

U prvoj fazi (testiranje senzitivnosti) učesnici su dobili pet pilula. U drugoj i tećoj fazi dobili su oko 20 pilula u kesici. Placebo i aktivne pilule po broju su bile identične. Učesnicima je rečeno da su i placebo i aktivan lek testirani u drugoj i trećoj fazi, ali nisu znali koju supstancu su uzeli. Ispitivač o supstanci nije znao ništa osim naziva.

U prvoj fazi, svima je data remedija u raznim potencijama. U drugoj fazi, svima je data aktivna remedija, nekima u različitim potencijama. U trećoj fazi, sedmoro u grupi je dobilo placebo.

Autor obrazlaže davanje „aktivnog“ leka u prvoj test fazi, kad kaže: „... mi takođe pokušavamo da saznamo da li je tačna izjava Samuela Hanemana u §269 Organona, odnosno da supstanca koja je prvobitno medicinski neefikasna može postati efikasna jednostavno putem homeopatske obrade. Zato se i mi vodimo istom vrstom testiranja koja je njega dovela do takve tvrdnje. Koliko je nama poznato, Haneman nikada nije testirao placebo nasuprot aktivnog leka. Uvek je davao aktivan lek u prvoj test fazi.“

Proučavanje je počelo oktobra 1994. a za neke učesnike je trajalo do februara 1995. Učesnici su morali da ubace u poseban dnevnik svaki simptom i zabeleže da li je on bio uporan (PS), nov (NS), stari (OS), izmenjen (AS) ili neobičan (US). „Pre proučavanja, od svakog učesnika je uzeta istorija, lično ili putem upitnika, kako bi znaci ili bolesti koje su postojale ranije bile 'iskorenjene' ili tačno procenjene kasnije. Korišćen je Harad Walach telesni dijagram sa ciljem da se izbegnu bilo kakvi nesporazumi kada se opisuju delovi tela. Ovaj dijagram, koji deli telo na 89 regija, svaki dnevnik je imao kao referencu. Period posmatranja trajao je dva meseca iako je, u principu, trebalo da se nastavi sve dok postoje simptomi za posmatranje. Autor je bio dostupan kao supervizor u slučaju bilo kakvih problema.“

Od 20 učesnika, samo jedan je otpao. Simptomi prijavljeni u finalnim dnevnicima zauzeli su 84 strane knjige. Zatim su na sledećih 46 strana simptomi pretvoreni u rubrike repertorijuma. Poslednjih 76 strana knjige sastoje se od autorovih komentara o dokazivanju simptoma i 14 slučajeva u kojima je Bambusa bila prepisana remedija. Slučajevi su posebno zanimljivi zato što su u svakom od njih postojale prethodno prepisivane druge remedije. Bambus je prepisan tek pošto su simptomi sakupljeni iz dokazivanja.

To je zaista ono o čemu se radi u homeopatiji. Dokazivanje, samo za sebe, daje vam samo sirove informacije. Pravi test je kada je remedija prepisana na osnovu sličnih simptoma a rezultat je izlečenje. Tada, i samo tada, primenjena je homeopatija.

Bilo je pritužbi da je opseg simptoma bambusa toliko veliki da kada gledamo kroz Complete Repertory, „bam-a“ se pojavljuje toliko često da njeno prisustvo postaje zbunjujuće.

To je zanimljiv problem koji treba da rešavaju naši kolektori repertorijuma i naši dokazivači lekova, radeći zajedno. Da li su svi ti simptomi za prijavljivanje ili zapisivanje?

Pitanje koje sam ja imao gledajući listu simptoma dokazivanja bilo je: koji su bili uporni, novi, stari, izmenjeni ili neobični? Ove kategorije bi trebalo da budu od koristi za moguće definisanje načina posmatranja nekih simptoma kao „jačih“ od drugih. Ovako kako je prikazano, izgleda da svi simptomi imaju istu težinu.

Slično tome, bio sam zbunjen uključivanjem placebo izveštaja. Na primer, dokazivač broj 10 je izvestio: „Očaj noću da će me smrt odvojiti od moje dece. Žalost i odbacivanje kad razmišljam o svom prošlom životu.“ To je naznačeno kao „C30, 37, (P17).“ Kako sam ja pročitao, taj simptom je zabeležen 37 dana posle uzimanja 30C. Ali da li je takođe zabeležen 17 dana posle uzimanja placeba? Da li je to bio nov simptom? Da li je bio stari? Nomenklatura za ovu sekciju je veoma zbunjujuća.

Kada sam pitao autora o tome, složio se da neki od prevoda nisu bili sasvim precizni i biće revidirani u drugom izdanju. Rekao je o pitanju iznad:

„C30, 37 (P17) znači: C30 je uzeta 5-7 novembra 1994, svi simptomi su prijavljeni do faze 3. Dokazivač 10 je imao kesicu sa placebom koji je uzeo 19-21 novembra.

Do mog drugog dokazivanja Cola-e (Colanut – Cola nitida), mislilo se da pilule mlečnog šećera koje se smatraju ‘placebom’ nemaju nikakav efekat na vitalnu silu, pa sam mislio da je unos 5-7 novembra i dalje delovao tokom placebo faze nakon 17 dana ili kasnije. Iz prakse znamo da C30, kada se uzima 3 dana, može uticati na vitalnu silu više od 2 ili 3 meseca, čak i duže. Tako (P17) znači: Lek je i dalje u akciji 37 dana nakon verum doze i 17 dana posle nedavanja ničega.

Ali saznao sam u drugom velikom dokazivanju da u homeopatskom dokazivanju ne postoji ‘placebo’. U Bambusa i Ozone dokazivanjima, verum i placebo su bili razdvojeni samo tankim slojem papirne vrećice. To je dovelo do kopiranja dinamiziranih informacija homeopatske remedije na nedinamizirani ‘placebo’. Tako da posle svega (da vas još više zbuni), dokazivač 10 je uzeo kopiju pravog leka, 17 dana pre nego što je prijavio ‘očaj noću’ – simptom dokazivanja koji treba da bude proveren lečenjem.”

Šuster kaže da više ne šalje remedije dokazivačima bez umotavanja u nekoliko slojeva folije i daje im instrukcije da paketiće drže daleko jedne od drugih. Nadam se da će ubuduće pisati više o ovim aspektima!

Šusterovo dokazivanje bambusa je svakako vredan zapis o novoj remediji koja se pokazala kao klinički korisna. Šuster se nada da će ostali koji koriste remediju sa uspehom deliti sa njim svoj rad i doprineti široj slici leka i kako se ogleda u svojoj kliničkoj upotrebi. Knjiga bi trebalo da svim zainteresovanima omogući dobar pogled na uvid u novu remediju.

Homeopatsko dokazivanje Bambusa arundinacea (bambus), sproveo Bernd Schuster, Nemačka, 1997.

Prikaz: Julian Winston

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc