Prvi homeopatski portal na Balkanu

Mala pilula, velika nevolja

Za neke je spasonosna. Za druge, prevara koja se poigrava onima koji su bolesni i ranjivi. Ali šta je istina o homeopatiji?

Lekari su joj neprestano govorili da je šašava. Ali Džema je znala da nešto nije u redu. Zaspala je na sofi i nije mogla da se probudi. Videla je neobične oblike i boje. Sa teškoćom je pamtila stvari u kancelariji.

A ipak, svaki put kad bi posetila lekara, on bi rekao isto: ti si samo mlada devojka koja paniči.

Naposletku, na mozgu su joj otkrili tumor koji je rastao i širio se. Probali su sa hemoterapijom. Bilo joj je loše. Za četiri nedelje dobila je četiri kamena. Kosa joj je opala tokom jednog vikenda. Da bi gledala, morala je prstima da podiže očne kapke. Imala je invalidska kolica i štap. Creva su prestala da rade. Vid joj je bio toliko loš da nije mogla da gleda tv ili da čita. I tako je samo ležala.

Zatim je, oktobra 1995. onkolog došao do njenog bolesničkog kreveta. „Ovo su tvoje mogućnosti“, rekao je. „Možeš da ostaneš ovde, da ideš u dom za nemoćne ili da ideš kući.“ Džema je bila ošamućena, zbunjena. Razmišljala je, dobro hajde da razmislim: u bolnicu idu bolesni, u dom idu umirući, a zdravi ljudi idu kući.

„Ja ću kući.“ „Dobro“, rekao je doktor. „Imaš ove pilulice i imaš Njega gore. Neka ti je srećan Božić.“ Bilo je potrebno neko vreme da Džema shvati da je to bio način na koji joj je lekar rekao da je kancer zapravo – terminalan.

Uprkos mračnoj prognozi, nastavila je da uzima „pilulice“ koje je onkolog pomenuo sa blago pokroviteljskim osmehom. Dao joj ih je homeopata koga je preporučila njena snaja – a ona ih je zapravo uzela iz učtivosti. Ali, što ih je više uzimala, osećala se bolje. Na Božić, njeni očni kapci su se otvorili. Vratio se vid. Godinu dana kasnije, posetila je onkologa. On je zapisao u svojim beleškama: „Džema se izuzetno oporavila. Njen slučaj će ostati misterija.“ Ali nije bila misterija za Džemu, koja mi je u proteklih sat vremena ispričala svoju priču u dnevnoj sobi svoje skromne kuće u Saton Koldfildu. Džema Hufkens veruje da te homeopatske pilulice ne samo da su joj spasle život, već su ga i promenile. Ona je sada praktičar homeopatije i kaže da godinama nije bila kod lekara.

Prema dostupnim podacima Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i prodajnih mesta „Boots“ lanca prodavnica, homeopatija je industrija u vrednosti 4 miliona funti godišnje samo u Velikoj Britaniji (i 1,4 milijarde dolara u SAD). Pa ipak, Džemin lekar nije bio usamljen u svojim sumnjama. Tokom svoje čudne i prkosne 230-ogodišnje istorije, homeopatija je privukla bes skeptika svih vrsta, od Čarlsa Darvina do Ričarda Dokinsa. Tokom protekle decenije, kampanja protiv homeopatije toliko je uzela maha da su pitanja postavljana i u parlamentu. Februara 2010. Komitet za nauku i tehnologiju preporučio je prekid finansiranja, nazivajući potrošnju od 4 miliona funti godišnje „traćenjem“. Bio je uključen čak i Toni Bler koji je rekao: „Moj savet naučnoj zajednici je da se ne trudi da vodi veliku bitku protiv homeopatije.“ Ali oni jesu i čine to i dalje.

Istog februara, Džema je ispričala svoju priču u emisiji BBC Radio Five Live. Neko je postavio intervju na YouTube. Na snimku, svaki put kad Džema govori pojavi se gumena patka a uzvik „kvak!“ bljesne iz njenih usta. Na kraju snimka, pojavi se Džemina fotografija. Ona kaže: „NEMOJTE DA VAS ZAVARAJU. HOMEOPATIJA JE BUDALAŠTINA.“

Pokazao sam Džemi kopiju sa gumenom patkom preko njenog lica. Namrštila se na papir. „Koliko su oni profesionalni?“ rekla je. „Ko su ti ljudi koji su toliko neprofesionalni? Da li znaš ko su oni?“ Odlučio sam da saznam.

U baru hotela „Mančester“ bleda posada anti-homeopata učtivo se opijala. To su članovi udruženja „skeptika“, veliki pokret nadobudnih aktivista i mislilaca koji se bore protiv ljudi kao Džema a u ime nauke i razuma. Organizuju se u slobodne „ćelije“ gore-dole po zemlji, u kolektive poznate kao „Skeptici u pabu“ i okupljaju se na internetu kako bi sastavljali iritantne i neobično dobro napravljene blogove.

Ovog vikenda (novembar 2011. – prim. prev.), skeptici su okupljeni na „QED konferenciji“ koju je organizovao Merzisajd ogranak „Skeptika u pabu“, predvođen 27-ogodišnjim direktorom marketinga po imenu Majkl „Marš“ Maršal. Kulminacija će biti masovno međunarodno homeopatsko predoziranje – akcija koja će pokušati da pokaže, što je i naziv kampanje, da „u tome nema ničega“.

Otkrivena 1790. godine od strane nemačkog lekara Samuela Hanemana (koji se kao i Džema razočarao u konvencionalnu medicinu), teorija iza koje stoji homeopatija kaže da se bolest može izlečiti uzimanjem malih doza supstanci koje izazivaju slične simptome onima koji vas muče. Prema tome, ako kora otrovnog peruanskog drveta izaziva simptome slične malariji recimo, onda će male doze toga izlečiti malariju. U Džeminom slučaju, njene mnoge bolesti bile su, kako veruje, izlečene Causticum-om. Kad sam pitao šta je Causticum, rekla je „Ovaj... zapušio si odvodnu cev.“

Količina Causticum-a u jednoj od Džeminih pilula je neverovatno mala. U stvari, ako kupite standardnu „30C“ dozu, to znači da je aktivni sastojak razblažen 30 puta, i to ponovljeno 100 puta. Šansa da sa pilulom unesete makar jedan molekul originalne supstance je jedan prema milijardu milijardi milijardi milijardi. Zamislite prostor ispunjen vodom koji se proteže od Zemlje do Sunca. Toliko bi trebalo vode da popijete da biste uneli jedan jedini molekul.

Zbog toga slogan Maršove kampanje insistira da „u tome nema ničega“. Homeopate to međutim negiraju, govoreći da kada razblažuju supstancu, oni je prvo mućkaju (ili „sukusiraju“), što „potentira“ vodu, što dovodi do toga da ona na neki način pamti aktivnu supstancu.*

* Nije adekvatno objašnjeno, jer postupci sukusiranja i potentiranja dovode prvenstveno do promene kinetičke energije unutar rastvora. – prim. prev.

Optužujem Marša i njegove skeptike da su zakerala. Čak i da je skupa voda – pa šta? On odgovara slučajem australijanske bebe Glorije Tomas kojoj je sa četiri meseca starosti dijagnostikovan ekcem a umrla je pet meseci kasnije nakon inficiranja. Njen otac, docent homeopatije, insistirao je na lečenju razblaženim remedijama a ne konvencionalnim lekovima. Kada je 2009. otišao u zatvor, sudija je za Glorijinu smrt delimično optužio očevo „arogantno insistiranje“ na homeopatiji.

„Mislim da su takvi slučajevi istinski zabrinjavajući“, kaže Marš. „Homeopatija je magija. Čarolija XVIII veka. To je ono što pokušavamo da dokažemo predoziranjem. Ljudima koji bi mogli da zalutaju u Boots prodavnicu sa glavoboljom i kažu 'Homeopatija – probaću to', želimo da kažemo 'ne postoji dokaz za homeopatiju. Nauka je završila s tim. To jednostavno ne radi'.“ Završni čin dana bio je skeptični pevač Džordž Hrab. Odlazim iz kongresne sale u krevet, dok on predvodi nevoljne skeptike koji pevaju zajedno sa njim: „Nećete verovati kakav sam ja skeptik/ne mogu da verujem da vi verujete u tu laž...“

Skeptik za skeptikom na QED konferenciji govorili su mi isto: „Ne postoji dokaz za homeopatiju.“ Ali to nije baš tačno. Dr Aleksander Turnije iz Homeopatskog istraživačkog instituta mi kaže: „To je vrlo pretenciozno. Ako razgovarate sa skepticima, oni će priznati na primer dokument objavljen 2005. u The Lancet, koji je poznat kao 'Shang i saradnici'. Tu je obuhvaćeno 110 uglednih studija homeopatije [koje su pokazale neke pozitivne efekte]. Sto deset ispitivanja! Ne možete reći da je to ništa.“

Turnije je i sam postao pristalica kada je studirao kvantnu fiziku na Univerzitetu Kembridž i razboleo se od Epštajn-Barovog virusa, jednog oblika hroničnog umora. Kaže da ga je homeopatija izlečila. On objašnjava da je homeopatija dostupna u NHS od 1948. a da je istraživanje 2007. pokazalo da je te godine šest miliona Britanaca koristilo homeopatiju i da se stopa povećava za oko 20 procenata godišnje. „Takođe postoji velika tradicija homeopatskih bolnica, kao ona u Londonu.“ Misli na Kraljevsku homeopatsku bolnicu, osnovanu 1849. i preimenovanu u „Kraljevska londonska bolnica za integrativnu medicinu“. U njoj se nude komplementarna lečenja, uključujući homeopatiju uporedo sa konvencionalnom medicinom.

Jedan lekar opšte prakse sa kojim sam razgovarao priznaje da postoji „institucionalna pristrasnost“ u vezi sa homeopatijom, ali se slaže sa nesumnjivo moćnim placebo efektom – „čak i lekarski recept ima takav efekat“, kaže on. Na kraju, ipak, za njega „balans dokaza još uvek nije dovoljan“ za korišćenje homeopatije.

Kontaktirao sam Dana Ulman, homeopatu koji je postao glavni zastupnik u SAD, da otkrijem kako on gleda na skeptike. (Jedan od njih mi ga je opisao kao „odvratnog“.) „Neki od njih su 'big pharma' promoteri [pioni], drugi su samo pogrešno informisani“, kaže Ulman, telefonom iz Berklija, Kalifornija.

Pitam Ulmana o Lancet dokumentu koji je pomenuo Turnije. Tim sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj, predvođen profesorkom Aijing Shang, pokušao je da konačno odgovori na pitanje da li homeopatija deluje ili ne, obavljanjem meta analize koja u suštini spaja rezultate velikog broja studija u pokušaju da pronađe KONAČNI ODGOVOR. Dobijena studija od tada postaje slavna.

Tim je započeo istraživanjem homeopatije koje je uzelo u obzir placebo efekat – koji je od svih priznat kao veoma moćan i može da iskrivi rezultate svakog medicinskog ispitivanja. Završili su sa 110 studija koje su posmatrale efekat homeopatije na niz zdravstvenih stanja. Njih su upoređivali, gledajući ista stanja, izuzimajući korišćenje konvencionalnih lekova. Prvo, analizirali su oba dokumenta posebno. Utvrdili su da su i konvencionalna medicina i homeopatija pokazale pozitivne efekte veće od placeba. Jednostavno rečeno, obe su delovale. Zatim su gledali kvalitet istraživanja. Utvrdili su da što je bolji bio kvalitet studije, rezultat za homeopatiju je bio lošiji. Na kraju, izdvojili su osam studija koje su bile najvišeg kvaliteta.

Zaključili su da su dokazi za homeopatiju „slabi“ i „kompatibilni sa idejom da su klinički efekti homeopatije placebo efekat“. Shang i saradnici su u suštini utvrdili da što je bolje istraživanje, veća je verovatnoća da homeopatija nije ništa više nego placebo. To je objavljeno uz uvodni naslov: „Kraj homeopatije“.

„Ha, ha, ha!“, kaže Ulman preko telefona. „Smejem se skepticima koji koriste Shang kao svoj najjači dokaz.“ Ulman kaže da su Shang i saradnici iz misterioznih razloga ignorisali nekoliko istraživanja koja su pokazala snažne efekte homeopatije. Kaže da je naknadna studija optužila Shang za „post hoc analizu“ – prikupili su dokaze a onda ih na lukav način preokrenuli da homeopatiju dokažu kao pogrešnu.

On kaže da neka od istraživanja nisu imala za cilj da na prvom mestu pokažu da li homeopatija deluje. Umesto toga, to su bile istraživačke „pilot studije“, sprovedene da isprobaju kreiranje predložene potpune studije. A Shang je ipak negativne rezultate pilot studija uzeo kao konačne.

Na kraju, Ulman osporava tvrdnju Shang-a da će veća studija biti kvalitetnija. Kaže da se to oglušuje o osnovne principe homeopatije. Kad posetite homeopatu, on sa vama razgovara sat vremena i razmatra sve vrste očigledno nepovezanih činjenica pre nego odluči šta da prepiše. Ulman kaže da ovaj proces „individuacije“ znači da su male studije tačnije, jer je verovatnije da su one te u kojima homeopata odvaja vreme da izda odgovarajući lek.

Kada ove pritužbe pomenem Endi Luisu, autoru popularnog skeptičkog bloga „Kvakometar“, on veselo a ipak tužno uzdahne. Ali na Ulmanovu pritužbu da su bile obuhvaćene istraživačke „pilot“ studije, Endi priznaje: „Da, velika većina studija o homeopatiji bile su pilot studije. Mislim da kriterijumima uključivanja to nije uzeto u obzir.“ Da li bi otišao toliko daleko da kaže da je Ulman u pravu? „Dana nikad nije u pravu. Zato, ne. Ne bih išao toliko daleko.“

Trebalo mi je neko vreme da shvatim ono što sada smatram istinom o homeopatiji. Bio sam u Shang družini, pokušavajući da pažljivo razumem sve što mi je Ulman rekao, kad sam iznenada pomislio: ako homeopatija deluje, zar to ne bi trebalo da bude očiglednije? Ako je zaista imala moć da izleči tako uznapredovao kancer kao Džemin, zar onda ne bismo videli, u istraživanjima, jednom za drugim, značajne pobede za homeopate? Nauka se kreće napred koncenzusom. Neizvesne tvrdnje podržane marginalnim rezultatima ne mogu i ne bi trebalo da dovedu do promene stavova institucije. Skeptici ipak greše kad kažu da za homeopatiju „ne postoje dokazi“. Postoje dokazi. Ali ima mnogo boljih dokaza koji govore da ne deluje.   

Za mene, jasno je da je Džemin oporavak misterija. Ali njena priča pokazuje da će kod nas, nesavršenih ljudi, lično iskustvo uvek nadjačati suve analize nauke. U stvari, dok me je Džema ispraćala tog popodneva, postavio sam joj poslednje pitanje.

Ako bi te Bog poseo tu i rekao: „Homeopatija je besmislica“, da li bi mu poverovala?

Odmah je odgovorila: „Ne.“

Will Storr

26. novembar 2011.

Izvor: http://www.telegraph.co.uk/news/health/alternative-medicine/8913820/Little-pill-big-trouble.html

Photo: ALAMY – Little pill, big trouble

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2018logo dc