Prvi homeopatski portal na Balkanu

Čarls Darvin i homeopatija

O Darvina se otimaju i pobornici i protivnici homeopatije. Svako malo neko izvuče Darvina kao keca iz rukava: ovi prvi da potvrde kako je čak i on opovrgavao homeopatiju, drugi da u prilog homeopatiji dodaju još jedno čuveno ime iz sveta nauke. Možda sam Darvin nije imao nikakav stav o homeopatiji.

Možda su izvori na koje se pozivaju bilo jedni ili drugi stvarno nepouzdani ili ne postoje. Ipak, ako je verovati ovom tekstu (mi za sada nismo proveravali verodostojnost pisanih dokaza na koje se autor poziva), Darvin se itekako pozabavio homeopatijom, posle izlečenja koje je doživeo.

Bez obzira da li verujete u Boga tvorca, inteligentni dizajn ili teoriju evolucije, bićete fascinirani da pročitate kako Darvin možda ne bi preživeo putovanje na Galapagos bez intervencije svog homeopatskog lekara, Džejmsa Galija (James Gully).

Dana Ulman objašnjava zašto:

„Tokom svog putovanja u Južnu Ameriku sredinom 1830-ih godina, Darvin je bio veoma bolestan. Iako su razni istoričari i lekari izvodili hipoteze o tome o kakvoj se bolesti radilo, ne postoji saglasnost osim u tome da je bio teško bolestan. Od 1837. godine patio je od uporne mučnine i povraćanja, srčanih palpitacija, čireva po čitavom telu, drhtavice, a od 1847. imao je napade nesvestice i tačke pred očima... i njegovi simptomi su bivali sve gori.

Iako je novembra 1848. Čarls Darvin imao tek 39 godina, bio je toliko bolestan da nije mogao da ode na očevu sahranu. Marta 1849. Darvin i sam shvata da je sposoban da radi jedva jedan od tri dana, i počinje da se oseća kao da umire. On je to konkretno rekao:

„Nisam bio u stanju da radim bilo šta jednom u tri dana i bio sam previše potišten da ti pišem ili radim išta osim onoga što sam morao. Mislio sam da ubrzano umirem.“

Kada uzmete u obzir da je Darvin 1849. bio tako bolestan a da je deset godina kasnije, 1859. objavio svoju čuvenu knjigu „Poreklo vrsta“, ne možete da se ne zapitate da li bi uopšte preživeo toliko dugo ili da li bi mogao da bude tako produktivan kao naučnik i autor da se marta 1849. nije upoznao sa dr Džejms Manbi Galijem.

Po savetu jedne rođake kao i jednog člana posade broda iz Bigla, Čarls Darvin je poveo svoju porodicu i otišao u kliniku i banju za „lečenje vodom“ koju je vodio dr Gali. Stigli su tamo 10. marta 1849.

Mada je Darvin znao da je dr Gali homeopatski lekar i iako je bio vrlo skeptičan prema homeopatiji, 19. marta 1849. je napisao:

„Sa žaljenjem kažem da mi dr Gali tri puta dnevno daje homeopatske lekove koje poslušno uzimam bez trunke vere.“

Uprkos skepticizmu u vezi sa homeopatijom, Darvin je osetio moć ovih lekova.

Samo osam dana od njegovog dolaska, Darvin je dobio kožni osip po čitavim nogama. Zanimljivo je i važno napomenuti da pacijent koji dobije homeopatski lek ne oseti odmah poboljšanje. Zapravo, oko 20-30% pacijenata sa hroničnim simptomima oseti „krizu izlečenja“, to je obično ispoljavanje simptoma na koži ili pogoršanje starih simptoma koji su prethodno potiskivani konvencionalnim lekovima.

Činjenica da je Darvin bio skeptičan prema Galijevom lečenju i da je imao ovo inicijalno pogoršanje simptoma jasno govori o tome da njegova reakcija nije bila placebo efekat. Neki skeptici tvrde da je Galijevo „lečenje vodom“ možda prouzrokovalo terapeutski rezultat, da to nije bila homeopatija, iako je Darvin 24. marta 1849. potvrdio da dr Gali čak nije bio ni započeo proces preznojavanja, jedan od važnih delova njegovog lečenja vodom. Činjenica je da je dve nedelje po svom dolasku Darvin napisao: „Veoma mi se dopada dr Gali i imam o njemu visoko mišljenje“.

28. marta 1849. on već 10 dana nije povraćao (za njega tada retko iskustvo).

Do 10. aprila 1849. Darvin je napisao:

„Dobijam na težini, nisam imao mučninu 30 dana, što je triput duži period nego što sam imao tokom poslednjih godinu dana; juče sam šetao 4 puta i prešao sedam milja! Pretvaram se u pretežno hodajuću mašinu koja jede.“

6. maja 1849. Darvin piše:

„Dr G. štaviše (a čujem da on retko govori samouvereno) kaže da ima malo sumnje ali da me može izlečiti, tokom vremena, neko vreme će ipak biti potrebno.“

Gali, kao i mnoge homeopate i hidroterapeuti, ne teže da prenaglašavaju svoju samouverenost. Iako se čini da je Gali bio samouveren u vezi sa Darvinom, Darvin izjavljuje da Gali retko izražava samouverenost, što govori o tome da on ne koristi „poverenje“ kao strategiju kojom izaziva placebo odgovor.“

Darvinovi eksperimenti sa biljkama i homeopatskim dozama

Pošto je potpuno izlečen homeopatijom, Darvin je bio toliko zaintrigiran ovim novim sistemom medicine, da je za sebe napravio nekoliko eksperimenata.

Dana piše:

Takođe je fascinantno primetiti da je sam Darvin sproveo nekoliko eksperimenata procenjujući efekte ekstremno malih doza na biljci mesožderki (Drosera rotundifolia, običnog naziva muholovka) – biljka koja se inače koristi kao homeopatski lek. Otkrio je da rastvori određenih amonijačnih soli stimulišu žlezde pipaka ove biljke i izazivaju da se biljka uvuče unutra. On je sve više razređivao te rastvore, ali je biljka i dalje mogla da detektuje prisustvo soli. 7. jula 1874. napisao je poznatom fiziologu, profesoru F. C. Dondersu od Utrehta, Holandija, da je zapazio da je 1/4.000.000 zrna imalo dokazan efekat a 1/20.000.000-ti deo zrna kristalizovane soli je učinilo isto. Sada, ja sam prilično nesrećan pri pomisli da moram da objavim ovakvu izjavu“ (Darvin, 1903, 498).

Zapanjen svojim zapažanjem, Darvin je napravio poređenje ove preterano male doze sa psom koji percipira miris životinje na četvrt milje daljine. Rekao je: „Ove čestice ipak moraju biti beskrajno manje od onog dvadesetmilionitog dela zrna fosfata amonijaka.“ (Darvin, 1875, 173). O ovoj spektakularnoj pojavi je rekao:

„Čitalac će najbolje shvatiti stepen razblaženja setivši se da će sa 5.000 unci napuniti više od 31 galona (bure); i da je toj ogromnoj količini vode dodato jedno zrno soli; samo pola drama (apotekarska mera – prim. prev.) ili trideset minima rastvora sipano je preko lista. Ta količina je ipak bila dovoljna da izazove modulaciju skoro svakog pipka a često i oštrice lista. ... U moje rezultate dugo je bilo teško poverovati, čak i meni samom, i žudno sam tragao za bilo kakvim izvorom greške. ... Opservacije su ponavljane tokom nekoliko godina. Dvojica mojih sinova, koji su bili nepoverljivi kao i ja, upoređivali su mnoštvo listova istovremeno ih uranjajući u slabija razblaženja i u vodu, i izjavili da ne može biti sumnje u razliku u njihovom izgledu. ... Zapravo, svaki put kad zapazimo miris, imamo dokaz da beskrajno male čestice deluju na naše nerve“ (Darvin, 1875, 170).

 

„U svojoj knjizi o eksperimentima sa Droserom, Darvin je izrazio zapanjenost hipersenzitivnošću biljke na ekstremno male doze određenih hemikalija: „Štaviše, ova ekstremna osetljivost, koja je veća od najosetljivijih delova ljudskog tela, kao i moć prenošenja raznih impulsa sa jednog na drugi deo lista, postignuta je bez intervencije bilo kog nervnog sistema“ (Darvin, 1875, 272).

„Ipak, Darvin je takođe otkrio da Drosera nije osetljiva na svaku supstancu. Testirao je razne alkaloide i druge supstance koje snažno deluju na ljude i životinje, koji imaju nervni sistem, ali nisu delovale na Droseru. Zaključio je da „snaga prenošenja uticaja na druge delove lista, koja izaziva pokret ili menja sekreciju ili agregaciju, ne zavisi od prisustva difuznog elementa povezanog sa nervnim tkivom“ (Darvin, 1875, 274).

„Darvin je potvrdio važno homeopatsko zapažanje da su živi sistemi hipersenzitivni samo na određene supstance. Nažalost i začudo, konvencionalni naučnici napadaju homeopate zbog korišćenja ekstremno malih doza supstanci bez uvažavanja homeopatskog načela da su živi sistemi – bilo ljudska bića, životinje ili biljke – hipersenzitivni na ograničen broj supstanci (a homeopatski metod individualizacije lečenja je prefinjen način za pronalaženje te supstance ili supstanci).

„Bitna tačka o živim organizmima je da svaka živa stvar ima određenu hipersenzitivnost koja joj je neophodna za preživljavanje. Izgleda da su homeopate otkrile način za pronalaženje supstance na koju je osoba ili životinja osetljiva, i razvili su farmakološki metod za primenu tog leka kako bi se povećao imuni odgovor.“

Beleška: Ako vas je ova priča o Čarlsu Darvinu zaintrigirala, može vam se svideti da pročitate o stotinama drugih slavnih ličnosti koje su više od dvesta godina koristile i podržavale homeopatiju. Ove fascinantne priče možete pročitati u poslednjoj knjizi Dane Ulman „Homeopatska revolucija“, dostupnoj na: Homeopathic Educational Services

Izvor: https://homeopathyplus.com/the-surprising-story-of-charles-darwin-and-his-homeopathic-doctor/

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc