Prvi homeopatski portal na Balkanu

Priča o ružnom pačetu – Cygnus cygnus

Decembra 2011. godine javila mi se žena (64 godine) sa vrtoglavicama koje su se pojavile nekoliko meseci ranije. Visoka i vitka žena, izrazito belog tena ali ne i bleda, svetlo-plavih očiju, sede kose. Držanje dostojanstveno, ne nadmeno, odaje utisak osobe koja je spremna na saradnju.

Vrat ispravljen, u skladu sa celokupnom konstitucijom, ali istaknut – ponosito drži vrat i glavu. Obučena je ležerno, sportski, frizura neobavezna ali karakteristična, i njome pokazuje svoju posebnost. S obzirom da može da bira, sela je na stolicu koja je udaljenija od moje.

“Ujutro, kada se dignem u krevetu, ako to naglo uradim, zavrti mi se u glavi i imam osećaj da ću da padnem. Imam osećaj kao da se ceo krevet klacka napred-nazad i ugiba. U toku dana takođe, kada naglo ustanem, i ako glavu naglo okrenem. Preko dana je mnogo blaže, najgore je ujutro. To je sigurno od okoštavanja vratnih pršljenova. Vrat me boli, ja ne mogu da okrenem glavu ni na jednu stranu potpuno. Okrećem se iz polovine leđa.”

Zatim me je pitala šta još treba da mi kaže. Rekla sam da mi kaže šta god želi. Ispričala mi je da je kao dete preležala sedam vrsta boginja uključujući i variola vera (sa 6 godina), za koju sumnja da su simptomi izazvani dvaput datom vakcinom. Takođe je preležala šarlah i veliki kašalj. Od 21. godine ima bolove u desnom kolenu, kao posledicu pada sa motora (prelom kolena; muž je vozio motor): “Poslednjih godina, zbog toga imam teškoće pri penjanju i silaženju stepenicama, boli me kada savijam koleno. Oba kolena, ali desno više.” Između 44. i 48. godine: imala je težak perikarditis, operaciju slepog creva i histerektomiju zbog miomatozne materice.”Na svaka tri meseca rađena mi je eksplorativna kiretaža. U to vreme sam bila anemična.” O svemu je govorila mirno i bez emocija, čak ne ni kao da govori o nekom drugom jer je inače izrazito empatična i duboko preživljava tuđe nevolje.

Rekla mi je da je uvek nervozna (što je spolja nemoguće primetiti na prvi pogled). Pitala sam kako oseća tu nervozu: “Imam osećaj da me neko rukama guši.” (Pokazala je tako što se svojim šakama uhvatila za grlo). Nervozu može da smiri samo ako nešto radi: kao mlađa je stalno prala, čistila i sređivala po kući (iako je bila redovno zaposlena) a otkad je starija nema više toliko snage i zato ima potrebu da stalno radi nešto rukama: krpi, plete, veze. Takođe, nervozu smiruje šetnja napolju.

Pričala je o detinjstvu i školovanju, rado se prisećajući situacija i detalja. Nekoliko puta godišnje odlazi u grad u kome je odrasla i tamo provodi po mesec-dva. Rekla je da se nikada nije osećala prihvaćenom u gradu u kome živi više od 40 godina.

Kao dete i mlada devojka bila je veoma savesna i uvek pokušavala da zaštiti majku i sestru od teškog rada – sve je preuzimala na sebe.

“Mami je sve što radi bilo teško. Mnogo je radila, ali je mnogo značaja pridavala tome kako se ona muči. Zato sam se uvek prihvatala teškog posla, jer sam uvek pa i sada sve najbolje i najefikasnije radila. Kada bi stigao ugalj za zimu, ja pozovem drugare i mi to časkom istovarimo i ubacimo u podrum. Ujutro sam ustajala pre njih dve, nacepam i unesem drva i ugalj, podložim peć da bude toplo kad one ustanu i onda odem u školu ili na praksu.” Spavala je u zasebnoj sobi u kojoj je noću uvek bio otvoren prozor kako bi svež vazduh stalno ulazio: "Majka i sestra su spavale u jednoj sobi, ja u drugoj. Noću sam i zimi držala otvoren prozor, a ujutro bih pokupila sneg koji je napadao u sobu, i zatvorila prozor.”

“Uvek sam volela da se oblačim udobno, pantalone, patike... Majka mi je to zamerala, i jednom je rekla: Sada, kada imaš muža i posao, kod majke da dolaziš lepo obučena."

Kada se udala preselila se u drugi grad, daleko od majke i sestre, za koje je emotivno ostala veoma duboko vezana iako im nikada nije poveravala detalje svog teškog i mučnog života u drugom gradu i posebno u braku. Bila je izložena vređanju i ponižavanju, finansijskoj nemaštini, velikom i napornom radu. Osećala je nepripadnost: domu, gradu, kolektivu, ali je u međuvremenu rodila dvoje dece koji su postali njen motiv i stožer za – izdržati.

Sa ogorčenjem se prisećala situacija u kojima ju je svekrva ponižavala i vređala. Seća se detalja iako su od tada prošle decenije. Sa gorkim zadovoljstvom je govorila o tome kako je brinula o njoj pred smrt – sa saosećanjem, ali sa osvetničkim rečima: “Ona me je sve vreme vređala govoreći da sam bednica, a ja sam joj jednom prilikom rekla: ‘Gospođo, ova ruka će vam dati poslednju čašu vode kad budete umirali.’ I tako je i bilo. Međutim, kad se bližio kraj njenog života, bila je u bolnici u kojoj sam tada radila. Bilo mi je mnogo žao, nisam mogla da dozvolim da toliko pati. Dvaput dnevno sam odlazila kod nje. Kupala sam je i brinula o njoj. Bila sam jedina osoba koja se starala o njoj do samog kraja.”

Njeni sinovi su sada odrasli muškarci, ali ona i dalje ponekad ne može da spava jer brine o njihovim finansijskim problemima kada ne mogu da kupe nešto što im je potrebno. “Počnem da razmišljam, najviše o deci i njihovoj budućnosti, kako će biti sve ovo u zemlji, da li će imati posla. Pojedem se od brige kada ne mogu nešto da im obezbedim, mislim finansijski, kada znam da im nešto treba, iako su odrasli. Kada znam da ne mogu da im kupim ono što im treba.”

Snovi? – “Najlepši su mi snovi kad letim i posmatram predele ispod sebe.” (Vrlo karakteristično pokreće glavu i vrat, dok imitira pogled na predele sa visine.) Zbog karakterističnog položaja tela koji je zauzela i pokreta glavom dok mi je pokazivala kako u snu gleda predele sa visine, pitala sam je koja joj je omiljena životinja. Odgovorila je odmah i odsečno: ”Patka!”, ali odmah zatim, bez ikakvih mojih pitanja niti komentara, dodala: “Ali mala – pače. A od odraslih ptica, labud.” Na pitanje zašto labud: “Zato što volim belo, a i dostojanstven je.”

Najveći strah? - “Najviše se uplašim kada sanjam kako sam u vodi, i ne mogu da isplivam, pokušavam da izađem na površinu, osećam kako se davim, ali noge su mi nekako kratke i nemaju snagu da potisnu vodu dovoljno jako.” (Patka i labud imaju kratke noge.)

Na pitanje kada obično plače, odgovorila je: “Nikada. Ne umem da plačem.”

Ne može da podnese ljude koji su grubi i bezobzirni. Jednom prilikom, tokom porodičnog ručka, rekla je svojoj snaji da izađe iz kuće, jer se ponašala neučtivo.

Umorna je i tužna zbog svega što je propatila.

Na kraju razgovora sam je pitala kako se oseća sada, kada su prošle godine nemaštine, ponižavanja, borbe, svih nedaća. Odgovorila je sa osmehom: “Ponosna sam na sebe.”

U repertorizaciji Sepia je iskočila kao dominantno prvi lek, daleko ispred drugih lekova koji su bili u užem izboru. Naravno, kao i većina nas, ne zbrajam bodove mehanički, već razmatram lekove koji su indikovani za razmatranje. U diferencijalnoj dijagnostici, obratila sam pažnju i na Lyc i Phos (gde se pojavilo nekoliko mentalnih simptoma, vrtoglavica i ekstremiteti) kao i na Nat-m koji je pokrivao njenu duboku i tihu patnju. Ali kada sam shvatila suštinu njene priče, kao i veze fizičkih simptoma sa mentalno-emocionalnim odgovorima na spoljašnje nadražaje, sve me je vodilo ka Sepiji.

Rubrike:

- Mind; anger; events, over past

- Mind; anxiety; others, for; loved ones, for

- Mind; fear; suffocation, of

- Mind; grief; ailments from, agg.

- Mind; hatred; persons, of; offended him, who had

- Mind; mortification; ailments from, agg.

- Mind; sympathetic, compassionate, too

- Vertigo; morning; rising; after

- Mnogo simptoma sa ekstremitetima: bolovi u nogama tokom uspinjanja i silaženja; bolovi u prstima agg. od pokreta; ukočenost sa bolovima

- Problemi sa genitalnim organima (obilne menstruacije, produžene pre menopauze; histerektomija)

- Appendicitis

Među malim lekovima pojavio se Cygnus cygnus i zapazila sam vrlo zanimljive rubrike u kojima se ne pojavljuje Sepia:

- Mind; anger; events, over past; childhood (samo Cygn-c)

- Mind; cares, worries, full of; money, financial matters, about

- Mind; confidence; want of self; inadequate, feels

- Mind; irritability; people, with; manners, their lack of (samo Cygn-c)

- Mind; homesickness, nostalgia; country, for native

- Vertigo; sinking, as if

U mojoj analizi i diferencijalnoj dijagnostici Cygnus cygnus je preovladao zato što je spontano pokazala položaj tela dok leti u snovima, kao i zbog takođe spontanog pominjanja životinje, jer sam daljim ispitivanjem došla do značajnih senzacija i osećanja.

Posle mnogo godina, praktično čitavog života – patnje, neprihvatanja, omalovažavanja, brige za decu, majku, sestru, potrebe da se osveti zbog tihe i prećutne tuge, ljutnje prema svima koji su duboko povredili njena osećanja i istovremenog saosećanja sa njima – ružno pače je izraslo u ponosnog labuda.

Cygn-c 30C, vodeni rastvor, split doza

Prva doza je data 10. decembra 2011. Vrtoglavice su se u narednih nekoliko dana postepeno smanjivale da bi 15 dana kasnije potpuno prestale. Posle uzimanja leka klijentkinja je na svoje zaprepašćenje – plakala. Ovako je to opisala: “Čim vidim da nema nikoga u blizini, počnem da plačem, ali ne da se rastužim, jednostavno mi suze same liju. Posle toga se osećam veoma dobro, mnogo mi je lakše.” To je trajalo neko vreme i prestalo. U naredna dva meseca se poboljšala pokretljivost glave i vrata, sada može potpuno da okreće glavu na obe strane i ne okreće se više iz polovine leđa.

Do maja 2012. dva puta su se pojavile epizode sa jutarnjom vrtoglavicom, oba puta je ponovljen lek i prestajale su. Telesna težina se povećala za 11 kg, zbog čega je blago negodovala ali sam imala utisak da joj se to dopada. Na pitanje kako objašnjava gojenje, rekla je: “Jedem sa uživanjem i to mi prija. Posebno mi se jede slatko.” Takođe mi je rekla da se ulenjila, ne radi joj se više onoliko kao ranije.

Cygn-c je mali i nov lek. Osim njegovog dokazivanja, pronašla sam samo jedan tekst o njemu: “Duboka tuga labuda”, sjajan i dirljiv članak Kristine Prajs (Christine Price).

Veoma je teško samo repertorizacijom doći do ovakvog leka. Sigurna sam da bi Sepia, Lycopodium ili Nat-mur doveli do poboljšanja, ali ovo je bio slučaj u kome mi je klijentkinja direktno pokazala (položajem tela, gestikulacijom, snovima, fizičkim simptomima, osećajima u vezi sa njima) koji lek joj je potreban. Ponekad se između klijenta i homeopate na energetskom nivou dogodi nešto specifično i neobično i to ne bude toliko čudno kao kad se pojavljuje u običnom životu ljudi. Ali kada se bavimo homeopatijom, SRP simptomi (skraćenica koja znači: čudni, retki i neobični simptomi) u repertorijumima nisu jedino što je neobično. Postoji nešto više što treba da prepoznamo i poštujemo. Moderna nauka to ne bi prepoznala kao naučni način posmatranja, ali to jeste tako, jer je to sklad sa prirodom a čovek je neodvojivi deo prirode.

Zaključak:

Ovo potvrđuje zlatno pravilo homeopatije: ako nađete similimum, izlečićete klijenta, bez obzira od čega boluje.

* Izvor fotografije: http://www.bbc.co.uk/nature/life/Whooper_Swan

Gordana Jujić

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2018logo dc