Prvi homeopatski portal na Balkanu

Borba za zdrav razum – Alumina

Slučaj Dejvida Kempsona

Muškarac, došao je kod mene od drugog homeopate, kao i od naturopate koji homeopatiju koristi kombinovano.

Data mu je ’ekološka remedija za čišćenje’ tj. mešavina 12 lekova uključujući Arsenicum, Mercurius i Zinc.

Klasični homeopata mu je davao Phosphorus i to je bio toliko ubeđen u lek, da je isprobao nekoliko potencija. Tokom razmatranja slučaja bio sam time prilično iznenađen.

Tokom 2,5 godine doživljavao je napade anksioznosti, klaustrofobiju, ubilačke misli, doživeo je nešto što je nazvao nervnim slomom.

Roditelji su prisustvovali intervjuu s obzirom da se on nalazio u veoma lošem mentalnom stanju. Zapravo, bio je opasan po sebe i druge. To je bio moj najteži psihički slučaj do tog trenutka (možda čak i do danas).

Porodica je živela u stambenom bloku u kome je živeo ozloglašeni kriminalac – priča koju su ispričali roditelji je da je ta osoba imala neprijatelje i da je zbog toga vodovod u zgradi bio otrovan. Od toga je nastao policijski slučaj (koliko god da je zvučalo neverovatno, delovalo je istinito). Svi stanari zgrade su se porazboljevali, voda je ispitana i pronađeno je da je otrovana (nisam zapisao o kom otrovu se radilo). Nekoliko nedelja kasnije kod pacijenta su počeli simptomi.

„Razmišljao sam o ratu u Iraku, kada su me odjednom spopale misli. Nešto čudno se dogodilo u zadnjem delu moje glave. Osetio sam taj zaslepljujući bol, mislim da mi se zamračilo.“

„Naturopata mi je dao ovaj lek za čišćenje – u klinici koja ima reputaciju da pomaže ljudima za detoksikaciju homeopatijom. Takođe leče sve vrste alergija. Ali kad god sam uzeo njihov lek, dobijao sam na šakama ekcem koji je mnogo svrbeo. Ranije je prolazilo po 2-3 meseca pre nego što bi se to dogodilo (!) a sada se događa nakon 2-4 dana. Rekli su mi da to otrov izlazi iz mog tela, ali mi zbog toga nije bilo nimalo bolje“ (nije ni čudo, kakva glupost...).

Reci mi nešto više o tim mislima.

„Ubilačke, misli o ubistvima. Ako vidim nož, morate da ga sakrijete! Ne verujem sebi. U poslednja 4 meseca sam takođe na lekovima za spavanje. Mislim da gubim razum. Počeo sam da se plašim svega. Pokušavam da smanjim lekove jer sam zabrinut da oni možda izazivaju neželjene efekte (ubilačke misli).“

Opservacija: glas pacijenta podrhtava

Zbog čega si dobio lekove?

„Spavanje mi je bilo veoma loše – spavao sam u to vreme po 20 minuta a onda bih bio budan satima. Noću sam veoma uznemiren, psihički i fizički, posebno noge. Spavam na strani ali sve vreme menjam stranu, stalno se bacakam i okrećem.“

Neki snovi?

„Sanjam o svom duševnom zdravlju, kako se borim za zdrav razum. Sanjam groteskne stvari kao što su mrtva tela koja su nasilnički ubijena, sa krvlju. U snovima imam te lude misli o religiji, u kojima pitam sebe kako da postanem sveštenik.“

Reci mi još nešto o tome što ti se događa.

„Nedostaje mi samopouzdanje. Veoma sam nesiguran. Izluđujem sebe, bizarne misli, čudne misli. Osećam se lišeno svojih čula, moj um je ubijen.“

„Plašim se da ludim. Izgubiću smisao. Postajem nesiguran, želim da otrčim kući, kući u sigurnost. Sa ocem se osećam bolje.“

„Ne verujem sebi u vezi sa majkom i sestrama. U meni postoji sumnja. Da li ću postupiti po njoj? Šta ću učiniti? Vidim rezultate onoga što bi se dogodilo ako bih reagovao impulsivno.“

„Osećam to kao pljusak, tu nesigurnost. U njoj se misli pogoršavaju. Moje misli su stisnute unutar uskih granica pljuska. Dobro bi bilo da mogu da vidim izvan njih.“

„Ne volim putovanja. Osećam se još više izdvojeno. Osećam da gubim smisao.“

Izdvojeno?

„Ja sam na autopilotu. Život je kao prozor, ja samo gledam kroz njega.“

„Ako vidim nešto povezano sa nasiljem, vidim rezultate nasilja. Ako vidim pištolj, vidim ubijenu osobu. Ako vidim tuču, vidim nekoga od ljudi mrtvog i krvavog. Ako vidim nož, vidim ga zabodenog u telo osobe.“

Reci mi, da li se dogodilo nešto neobično pre prve pojave (iznenadne promene tvojih misli)?

(Neko vreme razmišlja)

„Imao sam metalni opiljak u šaci. Dati su mu antibiotici da spreče moguću infekciju, ali mi se začepilo grlo. Onda su mi dati jači antibiotici.“

„Upravo sam bio preboleo slomljenu nogu. Za to sam primao lekove. Dve nedelje kasnije pojavio se prvi osećaj u glavi.“

„Još jednu stvar moram da vam kažem, plašim se da budem sam negde gde nema mnogo ljudi, kao recimo u šumi. Osećam se izolovano. Takođe se užasavam pušaka – nekada sam išao u lov a sada se plašim da ću ubiti brata.“

Analiza

Uvek postoje različiti načini posmatranja slučaja i nekoliko remedija može da ga pokriva do određene mere. Phosphorus je bio greška, ali se može oprostiti konfuzija s obzirom da ove dve remedije mogu izgledati slično u smislu maglovitosti, isključenosti, stanja koja podrazumevaju nedostatak granica.

Ovde postoje moguće uzročnosti – trovanje, reakcije na lekove, povreda. Međutim, ništa nije nedvosmisleno i slučaj je jasan kao dan.

 

Njegov um je otkazao. Izgubio je kontrolu misli. Iskusio je razaranje uma, čak i ličnosti. Svaki impuls koji oseti može da ga nadvlada, a najviše ga plaši nasilje. Toliko malo kontrole ima nad svojim umom da u tom stanju može da ubije. Ovo je sifilitički mijazam. Ovo je Silicea serija u periodnom sistemu. Ovo je jasan Alumina slučaj. Razumevanje kako mijazma tako i grupacije može da pomogne da se stekne samopouzdanje kod svake naredne preskripcije.

Bilo mi je potrebno neko vreme da objasnim porodici šta da očekuju. Bili su očajni i zbog toga sasvim otvoreni za homeopatiju.

 

 

Prepisao sam Alumina 1M, 10 kapi samo jednom.

Zašto 1M? Već je pretrpeo ekstremne reakcije na remedije koje je dobijao. Moglo bi se pomisliti da je preosetljiv.

Ali glavni faktor u izboru potencije je intenzitet, a intenzitet slučaja je bio izuzetno visok. U skladu i sa smernicama koje je razvio dr Šankaran, ovde je fokus vitalnog poremećaja očigledno bio u mentalnoj sferi, a pokazujući se kao deluzije i halucinacije, upućivao je na to da je 1M prikladnija potencija.

Porodica је do mene proputovala dug put. Duže vreme je bilo nemoguće lično praćenje. U prvih nedelju dana bilo je nekoliko zabrinutih telefonskih razgovora jer se javilo pogoršanje.

Naporno sam radio na tome da održim roditelje kako bi ostali posvećeni procesu.

Posle približno tri nedelje, počeo je da se smiruje. Razgovarao sam sa njim telefonom i rekao je da oseća da se nešto dešava, skoro isto onako iznenadno kao što se i pojavilo, komadići njegovog uma su se sastavili. Rekao je da je to bilo čujno (za njega) škljocanje. Počeo je ponovo da oseća svoje misli kao normalne, osećao se kao da ponovo dobija normalan oblik (što mi je bilo zanimljivo kad mi je rekao, s obzirom da je Alumina zapravo glina). On je zapravo izrazio mnogo više izvornih reči za glinu tokom praćenja nego u prvom intervjuu – oblik, oblikovanje, glatko itd. Astma se pogoršala, ekcem je buknuo, spavanje se pogoršalo a zatim poboljšalo. Roditelji su bili otvoreni za ideju o smanjivanju lekova ukoliko osete da su njegove promene stalne.

Tokom narednih nekoliko meseci usledilo je nekoliko telefonskih razgovora. Nikada nije ponovo uzeo remediju. Pronašao je saosećajnog savetnika i u poslednjih nekoliko godina su radili na traumi – delovao bih i dalje u tom smislu, ali sam jednostavno bio predaleko. Sa ovom podrškom ’lice u lice’ njegov napredak je bio brz.

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Objavljeno sa dozvolom Dejvida Kempsona

Powered by 

logo BKOBalkanopathy 2019logo dc