Moja vena me podseća na zmiju – Lachesis

Uvod

Često se događa da usled nepoznavanja osnovnih principa homeopatskog medicinskog sistema ljudi pogrešno tumače slučajeve lečenja koje pročitaju, bilo na internetu ili u knjigama. Posebno kada su slučajevi prikazani ovako, kao ovaj konkretan slučaj, na način koji je prilagođen široj publici. Dolazi do nesvesne identifikacije i pokušaja pronalaženja sebe u opisanom slučaju lečenja. U homeopatiji često pominjemo tzv. tipove, što čitaoce laike takođe može da zbuni.

Svaki pokušaj identifikacije sa osobom kao tipom, pogrešan je. Za to mi homeopate snosimo deo odgovornosti, jer u želji da što većem broju ljudi približimo homeopatiju, ponekad previše pređemo granicu profesionalizma.

Za takve pojave najveću odgovornost snose svi oni koji kroz istoriju homeopatije pokušavaju da je diskredituju i dosta uspešno to čine. Kao rezultat imamo trenutno stanje u svetu: stanje zdravlja čovečanstva, situaciju trenutnog zdravstvenog haosa u kojoj bi mnogo ljudi bilo adekvatno i uspešno lečeno i izlečeno i mnoge druge štetne posledice. No, naše je da radimo pod svim pritiscima na koje smo navikli i neumorno svedočimo medicinu kojom se bavimo.

Ovo je jedan od nebrojeno mnogo slučajeva u kojima je Lachesis bio lek koji je izlečio osobu. Lachesis muta nije tip, tegobe koje je imala izlečena žena nisu identične sa tegobama drugih ljudi koje je taj lek izlečio.

Treba imati na umu da se homeopata, kao i svaki drugi lekar, bavi patologijom. Traži ono što je bolesno. Ako bismo ljude razlikovali po tipovima u homeopatiji, to bi značilo da podjednaku važnost pridajemo zdravom i bolesnom u čoveku. Ne radi se tako. Mi zaista posmatramo totalitet osobe, ali lek određujemo na osnovu simptoma, a simptomi nam pokazuju ono što je bolesno.

Ukratko, kada u homeopatiji kažemo da lek odgovara osobi, mislimo da se suština leka poklapa sa suštinom bolesnog stanja. U datom momentu, osoba se nalazi u Lachesis bolesnom stanju. Taj lek je vraća u njeno prirodno zdravo stanje, koje nije ni Lachesis niti bilo koji drugi lek, jer: kada ozdravi, osoba je ono što jeste i više ne pripada nijednom leku, jer joj lek više nije potreban.

Slučaj

Prva konsultacija

Decembar 2010. – Žena, 48 godina, udata, dvoje dece; nezaposlena, radi povremene poslove jer muž ne odobrava da bude zaposlena iako ona to želi.

Dolazi zbog bolova u nogama i proširenih vena. Preporučena joj je operacija vena, ali ne želi da se podvrgne tom zahvatu. Odlučila je da prvo pokuša sa homeopatijom.

Izrazito visoka za ženu, prosečne konstitucije; noge zdepaste, pri hodu se stiče utisak nestabilnosti. Diskretno držanje tela, kao i hod. Ostavlja utisak generalne blagosti, bez izražene gestikulacije; deluje smireno, možda za nijansu previše smireno. (U tom momentu nisam bila sigurna u taj svoj utisak.) Izrazito govorljiva. Vrlo malo sluša, mnogo govori – kad počne, kao da ne želi da prekine. Pri govoru gleda u stranu, često zatvara oči; često oblizuje usne i izbacuje jezik napolje. Obučena je sasvim obično, moglo bi se reći neugledno, neupadljivo. Ništa na njoj nije atraktivno, ni u naznakama.

H: Šta je tvoja glavna tegoba, zbog koje si odlučila da se obratiš homeopati?

P: Imam bolove u venama i nogama. Na desnoj nozi imam jednu izraženu venu. Povremeno imam grčeve u nogama. Obe noge me bole i upale se kada treba da dobijem menstruaciju.

H: Kakav je taj bol?

P: Bol je specifičan, boli i spolja i unutra, osećam vrelinu, težinu i peckanje. To mi izaziva nervozu.

H: Kada je to počelo?

P: Kad sam rodila sina (drugo dete). Stalno sam ga nosila, bila sam sama sa decom, nikoga nije bilo da pomogne. Kada je on imao nepune dve godine, kao da se preko noći pojavila ta vena na desnoj nozi.

H: Gde tačno na nozi?

P: Ispod kolena.

H: A pre porođaja? Da li si imala probleme sa nogama?

P: Nisam imala vene. Noge su me ponekad malo bolele, ali ništa strašno.

H: Da li imaš još neke fizičke tegobe?

P: Boli me glava s vremena na vreme, uglavnom kad dobijem menstruaciju. Drugog i trećeg dana me ne boli stomak, nego glava. Zabole me vratne žile ujutro, kad ustanem. I kada sam neraspoložena, ujutro me bole vratne žile i glava.

H: Opiši mi glavobolju.

P: Kao pritisak odozgo (pritiska dlanom teme), kao da me neko pritiska po temenu. Onda mi se ukoči vrat i vratne žile.

H: Od čega prođe?

P: Od analgetika. Ne ponavlja se do sledeće situacije.

H: Kako se osećaš kada glavobolja prestane?

P: Iscrpljena sam, nemam volju da radim, malaksala sam, nikakva, neraspoložena, kao da sam dugo bolovala.

H: Apetit?

P: Kako kad. Zavisi od raspoloženja. Ako me neko iznervira, ne mogu da jedem.

H: Ko i čime te najčešće iznervira?

P: Sin zbog neposlušnosti; muž zbog okrivljavanja; sve sinu govori preko mene. „Idi ti…“, kao da sam ja glavni krivac, kao da bi im bilo bolje da mene nema.

H: Kako zamišljaš da bi im bilo bez tebe?

P: Znam da im ne bi bilo bolje, ali mi je teško što nema komunikacije između njih. Možda ja poželim da odem odatle, da se spasem, i tako u krug.

H: Stolica?

P: Nemam svakog dana. Nekad na tri ili četiri dana. Ponekad me zaboli stomak i naduje se, kad nemam stolicu.

H: Otkad je to tako?

P: Oduvek.

H: Menstruacije?

P: Sada su redovne, mada su obilnije; jedino mi san pomaže; samo san mi daje psihički odmor. Ako ne odspavam dovoljno, boli me stomak bez obzira da li trenutno imam menstruaciju. Stomak mi je uvek bio slaba tačka, baš stomak mi je najosetljiviji deo.

H: Varenje?

P: Dobro je, ništa mi ne smeta.

H: Kako spavaš?

P: Uglavnom dobro, mogu da zaspim i ne budim se. Retko kad, zbog wc-a. Kad sam u problemima, malo teže zaspim.

H: Šta sanjaš?

P:  Često sanjam. Uvek mi se majka pojavljuje u snu, ili otac (roditelji su umrli), kao da mi kažu da su tu, da ne brinem, da me čuvaju. Onda, sanjam neispunjenu ljubav, nekog muškarca, nikad mu ne zapamtim lik, ali on je taj, nudi mi ljubav, zavodi me.

H: Šta ti radiš u tom snu?

P: Sedimo i pričamo; ili ga tražim a njega nema.

H: Kakva su ti osećanja tada?

P: Lepa. Kada se probudim, imam utisak kao da sam to i doživela.

H: Kako se osećaš posle buđenja?

P: Znam da je bio san i da ću teško da ga nađem ovako u braku, kao zatvorenik sam. Maštam o tome i kad sam budna. Muž je oduvek ljubomoran i uvek me je napadao i krivio. Gledam da izbegnem i seks sa njim. Moja priroda to više i ne traži. Mislim, samo sa njim ne traži, a o drugima mogu samo da maštam. On me je sam odbio od sebe. Stalno me okrivljuje.

H: Kako se on ponaša?

P: Kao da mi je otac, on nam daje svima sigurnost, materijalnu, i ucenjuje me kad neću da spavam sa njim.

H: Kako se tada osećaš?

P: Bespomoćno, krivim sebe jer sam se udala za njega dok mi je otac bio živ, da on vidi da sam se udala i sredila, mislila sam da ću kasnije da se razvedem, ali mi majka nije dozvoljavala, govorila je da žensko mora da ćuti i trpi. Da sam se razvela, imala bih svoj posao, imala bih svoje JA. Ovako sam izgubljena.

H: Opiši mi „izgubljena“.

P: Zato što mislim da nisam uspela, je rnisam imala dovoljno hrabrosti, uvek sam bila emotivno slaba, nisam verovala sebi. Neko je trebalo da me pokrene a to je bio samo moj otac ili neki muškarac kao on. Ocu sam nešto značila, ne kao ćerka, nego kao osoba i ličnost.

H: Kakvo ti je raspoloženje najčešće?

P: Ja svima delujem veselo, ali ja osećam kao da sam uspavana, kao da nešto treba da me probudi. Onda nateram sebe da radim nešto i da ne razmišljam.

H: Šta bi te probudilo?

P: Drugi život.

H: Opiši mi malo taj drugi život.

P: Ponekad mislim, da nema muža, da bi meni svanulo. Kad sam besna, poželim da umre, ili neka se zaljubi i ode. Ali nisam mogla da se razvedem od njega. Ponekad molim Boga da me spase.

H: Strahovi, fobije?

P: Od zmija. Ne mogu da je vidim. Od duboke vode. Od visine, kad pogledam zavrti mi se u glavi.

H: Hladnoća/tošlota ruku i nogu?

P: Noge su mi uvek hladne. Volim toplo. Imam slabu cirkulaciju. Ponekad brinem zbog toga. I ovo sa venom. Majka i tetka su umrle od srca.

H: Koliko si žedna?

P: Nisam žedna i veoma malo pijem.

H: Koliko se znojiš?

P: Vrlo malo, ispod pazuha.

H: Kakva ti je energija uopšteno?

P: Ranije sam sebe kuražila. Jednom sam oterala muža od kuće, pa sam posle toga bila bespomoćna. Nemam muda.

H: Kada plačeš?

P: Plačem kad pričam o roditeljima. Rastuže me deca, posebno sin, kad nešto napravi. Muž kada me napada i okrivljuje. Kad gledam tužne filmove.

H: Kad si tužna, da li ti prija da te neko teši?

P: Nikad nisam imala priliku da me neko teši.

H: A kad si bila mala?

P: Niko me nije tešio. Uvek sam se sklanjala, isplačem se i idem dalje.

H: Da li bi ti prijalo kada bi te neko tešio? Pravi muškarac?

P: Moj život je takav da niko ne bi mogao da me uteši.

H: Da li imaš neki hobi?

P: Od detinjstva skupljam salvete. Volim da čitam i zapisujem mudre misli, kao da u njima tražim sebe, realnost, mudrost. Kao da sebi mogu nešto da pomognem.

H: Koliko ti to pomaže?

P: U nekom smislu, da. Smirenija sam kada pronađem sebe, tu sam ja negde, nisam ja toliko propala. Ali, ako me muž ne ceni, onda nije ni važno da li me drugi cene.

 *Hrana i piće: ne izdvaja nikakve posebne želje niti averzije; voli kiselo; hrana joj prija topla a sokovi hladni; od slatkiša voli čokoladu.

H: Nokti:

P: Ponekad imam gljivično oboljenje na palčevima obe noge. Mažem Canesten mašću i prođe.

H: Koža?

P: Ponekad mi se po telu pojave tamnobraon fleke. Prođu od Canesten kreme.

H: Kosa?

P: Povremeno opada.

H: Zatvoren ili otvoren prostor?

P: Više mi prija u kući, kad sam sama. Muž mi smeta kada je tu, jer ne komuniciram sa njim. Zbog njega kao da nemam svoju slobodu. Volim da odem kod neke drugarice, ali uglavnom ja slušam druge, više nego što ja pričam. (?)

H: Promene vremena?

P: Kad je oblačno, pojača mi se neraspoloženje. I ako sam normalno raspoložena, smeta mi kada je oblačno.

H: Životinje?
P: Toliko volim svog psa, da sam ga par puta oslovila imenom sina. Muž je čak i na njega ljubomoran. Sanjala sam da mi pas nešto priča. Obožavam ga. On mi je razonoda, mada kada sam previše nervozna, i on me nervira, jer je uvek raspoložen. Ponekad poželim da sam ja on.

H: Opiši mi sebe u tri reči koje ti prve padnu na pamet.

P:

–  dobra – kao osoba, hoću da pomognem, mnogi žele da se druže sa mnom;

– zajebana – mislim da sam mnogo otišla u neko filozofiranje, da je moj život nesrećan više u mojoj glavi nego stvarno i da sam umislila da sam nezadovoljna;

– tražim idealno – mislim na tog iz sna, idealan muškarac bi mi dao to što nemam.

H: Koje doba dana ti najviše odgovara?
P: Najviše mi prija noć, veče i noć, da se posvetim sebi, da budem sama u sobi.

H: Od čega ti je bolje?

P: Bolje se osećam kad se sredim, ofarbam kosu, sredim obrve. Kad kupim sebi nešto.

H: Od čega je lošije?

P: Od razmišljanja da sam veći deo života propustila, sa pogrešnim čovekom.

H: Kako reaguješ kad si ljuta?

P: Ranije sam bacala predmete.

H: A sada?

P: Odavno više ne bacam i ne razbijam. Sad nemam snage ni da se svađam. Jednostavno, kao da sam neka druga. Namerno sam mirna, neću ništa ružno ni besno da mu kažem.

H: Kako reaguješ ako gledaš scene nasilja ili nešto slično, na tv-u?

P: Ne volim filmove strave i užasa, maske,  brade, zmije neke. Posle to sanjam. Plašim se duhova, vampira, veštica. Sanjala sam često kako me napadaju, guše, pritiskaju.

H: Kada si to sanjala?

P: Pre dva meseca poslednji put. Ranije sam češće imala takve snove. Posebno kad je otac umro, pa sam sa braćom morala da delim imovinu. Oni su se ponašali kao da sam im nešto otela. Tada su me gušili u snu.

H: Ko?

P: Ta bića.

H: Šta očekuješ od homeopatskog lečenja?

Z: Volela bih da mi pomogneš da ta vena jednostavno nestane.

H: Kakav je tvoj osećaj kad pogledaš tu venu?

P: Podseća me na zmiju! Debela je. Htela bih da je izvučem i bacim.

H: Još nešto?

P: Da imam više poverenja u sebe, više snage i energije, da mi pokaže put, tj. da meni bude lakše i ako ne ostvarim snove. Više raspoloženja i smeha.

*Kad je stigla kući posle razgovora, pozvala me je telefonom da mi kaže šta joj se dogodilo kada je ušla u svoju spavaću sobu: prišla je muževljevom noćnom ormariću da uključi lampu i od zgužvane platnene maramice joj se učinilo da je sklupčana zmija, i da mi ispriča kako je njen strah od zmija verovatno prenet na nju od majke i oca, zato što je njen brat ostavio jednom zmije u garaži i one su bile svuda.

Analiza

Zmija se provlači kroz njenu priču, i kao veoma izražen strah, i kao deluzija da je njena vena kao zmija; ona tu venu doživljava kao zmiju koja je nekako ušla u njenu nogu; takođe, ima deluzije o zmiji (od maramice misli da je zmija).

Ima erotske snove, sanja muškarca sa kojim je u vezi, danju mašta o njemu.

Potisnuti bes. Ponaša se blago iako je ljuta.

Prazni se kroz govor.

Nedostatak samopouzdanja i osećaj krivice; istovremeno krivi i sebe i muža; melanholično raspoloženje; misli da živi pogrešan život, želi da napusti porodicu.

Ima želju da bude privlačna i lepa.

Razvija duhovnost i uživa u njoj (zapisivanje mudrih misli).

Snovi u kojima je napadaju i guše duhovi i veštice.

Proširene vene.

Glavobolja vezana za menstruaciju.

Bolovi u stomaku prestanu kad počne krvarenje; smenjuje ih glavobolja.

Lach 30C, split doza u vodenom rastvoru

I kontrola, mesec dana kasnije

Otkazala je zakazanu operaciju vena.

U međuvremenu je našla posao na šest meseci; radi kao čistačica u jednoj fabrici.

Deset dana pre kontrole, bila je u gripoznom stanju; uzela je Lach 30C u vodenom rastvoru. Sledećeg dana se javila i rekla da je u roku od 20-ak minuta zaspala i ustala posle nekoliko sati „kao nova“. Tih dana je dobila menstruaciju, koju je podnela mnogo lakše nego ranije i koja je protekla bez upale vene i bez glavobolje.

H: Šta se dešava sa tvojim nogama?

P: Ne bole me više noge, ne bole me vene iako sam celog dana na nogama. Uopšte me ne bole. Više ne pipam venu, ne peče me, ne otiče.

H: A ranije si je opipavala?

P: Pa da, kada se upali i otekne, stalno sam je pipala i gledala. Sada zaboravim i da je pogledam.

H: Kako tvoja glavobolja?

P: Nemam, jedino me je malo bolela glava onda kada sam imala temperaturu. Više me ne boli.

H: Jesi li uzimala analgetike?

P: Ne, nisam imala potrebe.

H: Šta se dešava sa tvojim pritiskom?

P: Otkud znam. Više ga ne merim, jer me ne boli glava.

H: A vratne žile i vrat?

P: Manje me bole. S obzirom da sam počela da radim i da sam celog dana savijena, ne bole me.

H: Kakav ti je apetit? Rekla si mi da kada te ukućani iznerviraju, ne možeš da jedeš.

P: Sada mogu da jedem. Pre neko veče je muž nešto vikao, razgalamio se, ono po starom, a ja sam sela i jela sam. Ne mogu stalno da se nerviram oko istih stvari.

H: Kakvi su odnosi sa mužem?

P: Ne doživljavam ništa posebno dramatično; on galami, a ja znam da će to da prođe. Sad sam mrtva hladna.

H: Da li si sanjala onog muškarca?

P: Nema ga više. Pobeg’o. Oterala si mi ga iz snova. (smeje se) Od onda ga nisam nijednom sanjala.

H: Ispričaj mi neki san koji si sanjala u poslednje vreme.

P: Samo psa. Samo njega sam sanjala. Muž je i dalje ljubomoran. Možeš li da zamisliš, ljubomoran je na psa? (smeje se)

H: Da li još uvek zapisuješ mudre misli?

P: Da. Zapisujem. Volim da pišem, da budem pametna. (smeje se)

H: Šta misliš o svojoj izjavi da si otišla u filozofiranje i da si umislila da si nesrećna?

P: Mislim da sam tada tako mislila. Sada se drugačije osećam, smirenija sam, počela sam da radim.

H: Šta sada misliš o onom idealnom muškarcu o kome maštaš?

P: Mislim da me je zajebavao u snu. Mislim da me je napustio. (smeje se) Možda će da se pojavi.

H: Da li bi ti volela da se on pojavi na javi?

P: Ej, dosta mi ga je u snu. Hoću da se pojavi na javi. Ma, ko će mene ovako brljivu da voli?

H: Zašto si brljiva?

P: Pa vidi kakva sam, stalno nešto izmišljam, maštam.

H: Rekla si mi da se osećaš kao da si izgubljena.

P: Tada sam bila izgubljena.

H: A sada?

P: Sada znam gde sam i gde mi je mesto.

H: Gde?

P: Kod kuće, pored dece.

H: Kako se ti generalno osećaš?

P: Dobro mi je. (kuca u drvo) Prestala sam da pušim.

H: Zašto?

P: Nisam lepa kad pušim, koža mi je žuta. Hoću da budem lepa, da se ugojim, da furam svoj fazon.

H: Koji fazon?

P: Zdrav život. I da budem lepa.

H: Kako si raspoložena?
P: Dobro, zezam se, spavam, radim.

H: Osećala si se kao da nešto treba da te probudi.

P: To je tada bilo. Sada radim i više ne fantaziram onoliko.

H: Jesu li ti hladne noge?

P: Nisu, bre. Juče sam celog dana u kući bila u papučama, a noge su mi bile tople.

H: Hrana i piće, ima li tu nekih promena?

P: Otkad ne pušim, prestala sam da pijem kafu, a počela da pijem mleko, i to hladno. (Ustaje, uzima vagu da se izmeri i kaže: Zapiši koliko sam teška, hoću da vidim da li ću da se ugojim.)

H: Kakva ti je stolica?

P: Juče mi je stomak bio naduven, ali me nije boleo, a stolica mi i dalje nije redovna.

H: Opiši mi poslednju menstruaciju.

P: Bila sam bolesna kada sam dobila, nije me bolela vena, nije me bolela glava. Popila sam dva andola zbog temperature, pa mislim da sam zbog toga malo duže krvarila i drugog dana je bila obilnija nego inače.

H: Koliko si zadovoljna ovim promenama?

P: Zadovoljna sam, ali hoću da se ugojim, da mi se vena uopšte ne vidi, neću više da maštam o muškarcima, hoću da jedem sve što volim, i da muža gledam kao u prolazu. U stvari, jedino mi je važno da deca i ja budemo zdravi.

Lach 30C, split doza u vodenom rastvoru

II kontrola, mesec i po dana kasnije

I dalje nema glavobolju, noge je ne bole; ne oseća venu.

Apetit i dalje normalan.

Napredovala je na poslu, dobila je poziciju manjeg šefa; oseća se sposobnom za taj posao; oseća zadovoljstvo zato što može da pokaže da vredi više od ostalih, da ima više iskustva od mlađih koleginica.

Počela je da flertuje sa jednim kolegom. U njoj se bore želja za dokazivanjem na polju ženstvenosti i seksualnosti, i osećaj krivice. Želja preovladava.

Ne svađa se sa mužem. Na pitanje, šta sada misli o svojim optužbama na njegov račun, rekla je: „Ja stvarno umem da budem nezgodna, da napadam, imala sam običaj da mu pretim da ću da ga izbacim iz kuće.“ „Kako si imala običaj da napadaš?“ „Pa, i moj brat mi je nekoliko puta rekao da sam kao zmija, da skačem u oči kad se svađam.“ (skupila je prste šake i napravila pokret iz lakta, kao kad se zmija uspravi i napadne – ovo je podsećalo na kobru, mogla je biti i Naja)

Zadovoljna je svojim trenutnim životom; to pripisuje homeopatskom leku, a i novonastaloj situaciji, jer se zaposlila, pa sada nema više mnogo vremena da razmišlja i sanjari, uveče je umorna i jedva čeka da zaspi. Ne sanja ništa posebno; ponekad sanja svog psa.

Lach 200C, jedna doza u vodenom rastvoru

Do kraja godine dva puta je dat Lach 200C. Sve tegobe su nestale. Zanimljivo je da je posle svake uzete doze, ukoliko je trenutno bila bez posla, u roku od nekoliko dana dobijala ili nalazila novi posao. To mi je pričala smejući se i govoreći da će svaki put kad želi da se zaposli doći da uzme homeopatski lek.

Vena je ostala izražena, ali bez tegoba.

Lečenje završeno

U međuvremenu se više nije javljala. Saznala sam da je, kad su se deca osamostalila, otišla u inostranstvo. Tamo živi i radi. Povremeno dolazi kući. Na fotografijama vidim da je potpuno promenila imidž – sada je to atraktivna žena koja deluje samouvereno i zadovoljno.